Darko Obradović, programski direktor Centra za stratešku analizu, objavio je novi autorski tekst koji prenosimo u celosti.
Direktan, odlučan, nekonvencionalan protivnik tradicionalnog političkog establišmenta i alergičan na diplomatske škole mišljenja – jednom rečju, 47. američki predsednik Donald Tramp. Evropski politički krugovi često ga nazivaju poslovnim čovekom sa rubnog područja biznisa – nekretnina. Čudno je bilo koji uspešan poduhvat nazivati rubnim. Međutim, oni koji nisu osetili vođenje privatnog posla, već se godinama sele s funkcije na funkciju, teško razumeju energiju tržišnih boraca.
Pored svega toga, Donald Tramp strateški sagledava situaciju iz drugačijeg ugla. Kako bi danas izgledala evropska bezbednost da nije bilo otpora njegovim predlozima tokom prvog mandata? Da li bi Rusija mogla da sprovede agresiju na Ukrajinu da nije bilo Severnog toka 2, ili da su evropski NATO saveznici na vreme povećali izdvajanja za odbranu?
Trampov odnos prema Kini iz tog perioda sa ove distance deluje proročki. Tada se verovalo u pravila, diplomatiju, protokole i kooptaciju Istoka. Ta priča je odavno propala kada je reč o Kini. Uverenje da će novac i trgovinsko povezivanje reformisati Komunističku partiju Kine pokazalo se kao pogrešno, baš kao i uverenje da će otvaranje ka Rusiji pacifikovati tu državu. Pristup tržištima ovi akteri tumače kao zavisnost koja rađa slabost. Kada se pravila krše, to više nije nadmetanje, već sukobljavanje.
Istovremeno, današnje međunarodne izazove pogrešno je posmatrati kroz antičku ili srednjovekovnu prizmu; na istorijskim analogijama ne mogu se izvoditi zaključci o sadašnjem trenutku. Jedina konstanta ostaju lanci snabdevanja i industrijska baza. Međudržavni konflikti na bilo kom nivou testiraju složenost društvene strukture, a upravo se u njoj krije razlika između uspešnih i propalih država.
Predsednik Tramp iz temelja uzdrmava stabilnost struktura američkih protivnika. On indirektno nagriza kinesku slobodu kretanja globalnim koridorima. Zatvara im arktički put, čime direktno utiče na troškove transporta, dok Amerika zadržava kontrolu nad glavnim plovnim putevima. Sama Kina zavisi isključivo od zapadnih tržišta; model koji joj je Zapad ponudio bio je spas za tada zaostalu državu. Kao centar jeftine proizvodnje, Kina je potpuno zavisna od izvoza, dok joj je sektor nekretnina u slobodnom padu, a unutrašnje tržište nedovoljno da podrži ekonomsku aktivnost.
Kina više nije druga ekonomija sveta – to je Evropska unija. Pojedini stratezi čak dovode u pitanje da li je ikada to i bila, dok krugovi oko Trampa preispituju da li je kineska populacija pala ispod milijardu stanovnika. Vojne procene ukazuju na to da Narodnooslobodilačka armija (NOA) nema sposobnost za masovnu konfrontaciju van granica Kine. Nuklearno oružje je samo garancija nemešanja unutar njenih granica. Čistke u vojnom vrhu sugerišu da NOA više ne želi da bude pion KPK. Socijalni i ekonomski kolaps deluje nepovratno.
Koliko je u takvim okolnostima isplativ zaokret ka istoku ? Rusija, kao mlađi kineski partner, ubira gorke plodove tog oslonca. Sa preko milion žrtava, od čega je oko 300.000 likvidiranih vojnika, invazija na Ukrajinu je u ćorsokaku. Tri godine je održavana lažna nada da Kina može zameniti evropsko energetsko tržište; danas je to strateška zabluda. Kina održava Rusiju tek toliko da ima čime da trguje na velikoj šahovskoj tabli.
Pogledajmo Kubu: goriva nema, a režim formiran od pokojnog Fidela Kastra, koji je ostrvo odveo u samoizolaciju, danas se suočava sa tišinom Moskve i Pekinga. Nema vazdušnog mosta za Havanu. Za to vreme, Tramp svakim danom sve više pritiska rivale. Počeo je sa energetskim tržištem Evrope. Indija se ne svrstava uz Rusiju, već gleda sopstveni interes.
Predrevolucionarno stanje se valja kineskim društvom. Kako će izgledati naplata kredita iz projekta „Pojas i put“ tokom 2026. godine?
SAD su okupile pedeset država u savez za bezbednost strateških sirovina. Sve što predsednik Tramp treba da uradi jeste da nametne novu trku u naoružanju. Američka relaksiranost zbog isteka START-a ide u prilog tome. Svaki komad američkog oružja otvara radna mesta, dok Rusija i Kina razvoj podređuju državnim, a ne tržišnim ciljevima. U takvoj utakmici, SAD su već jednom bankrotirale SSSR, a uradiće to i Kini. Iran je pred vratima intervencije koja će promeniti Bliski istok. Trampova era predstavlja hirurški rez koji će trajno odvojiti istočne autokratije od zapadnog poretka. Krenuo je sa strateškim sirovinama kao gorućim pitanjem. Ministarski sastanak posvećen strateškim sirovinama u Vašingtonu kojim je presedavao potpredsednik Vens je novo pravilo poslovanja. Kina ne može da se takmiči sa američkim socijalnim, ekološkim i upravljačkim standardima.
Autor: Darko Obradović
