Istorijski centar Rima od sutra, 15. januara, zvanično postaje „Zona 30”, sa maksimalnim ograničenjem brzine od 30 kilometara na čas, nakon što je gradska uprava potpisala odluku o stupanju ove mere na snagu.
Novo ograničenje važiće unutar zone ograničenog saobraćaja (ZTL), ali i na pojedinim glavnim gradskim arterijama, uključujući Korzo Vitorio Emanuel, ulicu Teatro Marčelo i tunel Traforo.
Gradske vlasti najavile su da će ukupno oko 1.000 ulica širom Rima biti obuhvaćeno režimom ograničenja brzine na 30 km/h, u cilju povećanja bezbednosti u saobraćaju, prenosi Rai uno.
U okviru plana predviđeno je i postavljanje 60 novih fiksnih i mobilnih radara za kontrolu brzine, pored 20 koji su već u upotrebi.
Plan uključuje izgradnju 175 „ležećih policajaca”, uvođenje novih „školskih ulica”, kao i proširenje sistema kamera za nadzor prolaska kroz crveno svetlo na najrizičnijim raskrsnicama.
Do 2026. godine biće instalirano i 40 novih elektronskih sistema za detekciju prekršaja.
„Bezbednost u saobraćaju je vanredno pitanje. Broj nesreća raste i potrebne su odlučne mere kako bi se smanjio broj žrtava”, izjavio je gradski sekretar za saobraćaj Eugenio Patane, dodajući da Rim teži da postane grad sa smanjenim brzinama kretanja, po uzoru na druge evropske metropole.
Foto: Foto/Pixabay
Prema njegovim rečima, cilj mera je smanjenje saobraćajnih nesreća i veća zaštita pešaka, biciklista i vozača.
Međutim, stručnjaci upozoravaju da bi uvođenje ograničenja brzine od 30 kilometara na čas u istorijskom centru Rima moglo bi da smanji broj saobraćajnih nesreća i zagađenje, ali istovremeno da poveća nivo stresa i negativno utiče na mentalno zdravlje vozača.
Kako navodi Italijansko društvo za medicinu životne sredine (SIMA), pozivajući se na istraživanja Evropske agencije za životnu sredinu, smanjenje prosečne brzine kretanja vozila donosi očigledne koristi po bezbednost i kvalitet vazduha, ali može da ima i neželjene psihološke posledice, naročito u gradovima sa velikim saobraćajnim opterećenjem poput Rima.
Prema podacima za 2025. godinu, vozači u Rimu proveli su u proseku 76 sati godišnje u saobraćajnim gužvama, što italijansku prestonicu svrstava na 17. mesto najzagušenijih gradova na svetu.
Foto: Pixabay.com
Stručnjaci upozoravaju da dodatna ograničenja mogu dodatno da povećaju frustraciju i stres kod vozača automobila, prenosi Roma Today.
Predsednik SIMA, Alesandro Mjani, istakao je da sporiji saobraćaj doprinosi smanjenju emisija ugljen-dioksida, azotnih oksida i sitnih čestica, kao i buke, ali je naglasio da je neophodno pronaći ravnotežu između mobilnosti, bezbednosti i zaštite životne sredine.
„Preterani ili neadekvatno postavljeni limiti mogu imati negativne posledice po mentalno zdravlje vozača, naročito onih koji zbog posla provode mnogo vremena za volanom”, rekao je Mjani.
On je podsetio i na britansku studiju iz 2022. godine, prema kojoj već nakon 20 minuta provedenih u saobraćajnoj gužvi dolazi do porasta krvnog pritiska i ubrzanog rada srca, što povećava rizik od gubitka kontrole i konfliktnog ponašanja u vožnji.
Autor: Jovana Nerić
