Dok su se Nemci pitali kako je moguće da oko 100.000 ljudi u Berlinu ostane bez struje i grejanja nekoliko dana nakon napada na elektroenergetski sistem, kancelar Fridrih Merc imao je pune ruke posla sa međunarodnim krizama.
Merc se našao pod pritiskom nakon američke intervencije u Venecueli. Njegova reakcija na hapšenje bivšeg venecuelanskog lidera Nikolasa Madura od strane američke vojske bila je prilično uzdržana i neodređena. Nemački kancelar je taj događaj opisao kao „složenu situaciju“, uključujući i sa pravnog aspekta, koju će nemačka vlada sada pažljivo razmotriti.
To je bilo sve, piše “Dojče vele” (DW).
Reči „kršenje međunarodnog prava“ nisu prešle preko usana kancelara niti njegovih portparola. To je prepustio opozicionim političarima i akademicima, navodi portal.
Većina posmatrača je uverena da su nemačka vlada i sam kancelar bili toliko oprezni po pitanju Venecuele kako bi se došlo do što pravednijeg mirovnog sporazuma u Ukrajini, uključujući bezbednosne garancije Zapada, koje je teško zamisliti bez Sjedinjenih Država.
Predsednik Nemačke Frank-Valter Štajnmajer je nakon američke akcije u Venecueli rekao da, “u svojoj apolitičnoj ulozi, savezni predsednik može sebi da priušti da za Venecuelu govori o međunarodnom leglu lopova, ali da Merc mora da obezbedi da Nemačka i Evropa imaju glas u areni realpolitike”.
Foto: Tanjug AP/Michael Kappeler
Taj balans, kako navodi DW, možda predstavlja centralni izazov Mercovog mandata.
Na konferenciji o Ukrajini u Parizu ove nedelje, Merc je nagovestio da bi nemački vojnici mogli makar indirektno da učestvuju u bezbednosnom konceptu za Ukrajinu (nakon primirja). Na primer, kroz podršku NATO kontingentima u Poljskoj. Na tom sastanku, Francuska i Velika Britanija najavile su da će i same učestvovati slanjem vojnika u Ukrajinu. U tom kontekstu, činilo se da Merc ne želi dodatno da razljuti američkog predsednika Donalda Trampa.
- Nemačka će nastaviti da doprinosi politički, finansijski i vojno. To bi, na primer, moglo da uključi raspoređivanje snaga na teritoriji susednih NATO zemalja nakon primirja - rekao je Merc na konferenciji za novinare u Parizu, dodajući da će, kada se postigne dogovor o nadzornoj misiji uz podršku SAD, nemačka vlada i parlament „odlučiti o prirodi i obimu nemačkog doprinosa“.
Berlin za sada „ništa ne isključuje“, zaključio je kancelar.
Tramp je, u međuvremenu, obnovio pretnje da će Grenland postati deo SAD.
Grenland pripada Danskoj, ali ima široku autonomiju. Kako je istakla danska premijerka Mete Frederiksen, napad jedne članice NATO-a na drugu značio bi kraj tog odbrambenog saveza.
- Isključivo je na Danskoj i Grenlandu da odlučuju o pitanjima koja se tiču Danske i Grenlanda - stoji u zajedničkom saopštenju koje je sedam zemalja Evropske unije - uključujući Nemačku - izdalo u utorak.
Međutim, vodeći američki političari na to gledaju sasvim drugačije.
Promena na visokom kadrovskom nivou
A onda je Merc iznenadio sve odlukom da se raziđe sa šefom svog kabineta, nakon samo osam meseci na toj funkciji. Kancelar je smenio šefa kabineta Jakoba Šrota i zamenio ga Filipom Birkenmajerom, bivšim saveznim menadžerom njegove konzervativne stranke CDU.
Taj potez otkriva dubinu problema sa kojima se Merc suočava.
Foto: Tanjug AP/Michael Ukas
Promena u Mercovoj kancelariji, od lojalnog politikologa Jakoba Šrota ka ekonomskom stručnjaku i iskusnom partijskom funkcioneru Filipu Birkenmajeru, odgovara problemima kojih je Merc postajao sve svesniji, pre svega loše komunikacije iz kancelarije kancelara, navodi DW. Merc, takođe, traži više ekonomskog stručnog znanja. Sa Birkenmajerom, Merc želi da pošalje signal novog početka na oba fronta. Zadatak šefa kabineta jeste da razdvoji važne od manje važnih poslova i da za kancelara postavi prioritete.
Mnogi posmatrači smatraju da je Merc, uz sve svoje spoljnopolitičke aktivnosti, izgubio iz vida pitanja unutrašnje politike. Merc je to naglasio i u svom novogodišnjem govoru, istakavši da želi da pruži veću podršku posrnuloj nemačkoj privredi.
Iako Merc ima snažno prisustvo u mnogim oblastima, nezadovoljstvo radom njegove vlade raste, i to manje od godinu dana od stupanja na dužnost. Prema najnovijoj anketi ARD, samo 24% zadovoljno je radom Fridriha Merca.
Autor: D.Bošković
