Situacija u Iranu postaje kritična jer je zemlja praktično odsečena od sveta. Internet ne funkcioniše, mobilne mreže su u prekidu, a mediji su pod strogom kontrolom režima.
Dok svet sa strepnjom prati događaje, niko sa sigurnošću ne može da potvrdi šta se tačno dešava na terenu, jer se podaci o broju žrtava drastično razlikuju u zavisnosti od izvora.
Revolucionarna garda: "Sigurnost je crvena linija"
Protesti koji su buknuli krajem decembra zbog katastrofalne ekonomske situacije dobili su masovan zamah. Vlada i Iranska revolucionarna garda pokušavaju da silom uspostave red, koristeći narativ o "spoljnim neprijateljima" kako bi opravdali brutalnu represiju. Garda je u subotu izdala dramatično upozorenje da je održavanje bezbednosti "crvena linija" koja se ne sme preći.
U zvaničnom saopštenju na državnoj televiziji, klerikalni establišment je optužio "teroriste" za napade na vojne i sigurnosne baze, tvrdeći da je u tim sukobima stradalo nekoliko civila i pripadnika snaga bezbednosti.
Trump, Starmer i Merz osudili nasilje
Dok Teheran tvrdi da Izrael i "neprijateljske grupe" pokušavaju da destabilizuju gradove širenjem lažnih vesti, svetski lideri šalju oštre poruke. Američki predsednik Donald Trump i državni sekretar Marco Rubio izrazili su punu podršku "hrabrom narodu Irana". Trump je otišao korak dalje, zapretivši da bi SAD mogle "veoma snažno udariti na Iran" ukoliko se nastavi ubijanje civila.
Foto: Tanjug AP
Nasilje nad demonstrantima osudili su i evropski lideri, uključujući Macrona, Starmera i nemačkog kancelara Merza, dok iranski ministar spoljnih poslova Abbas Araqchi optužuje Vašington za direktno mešanje u unutrašnja pitanja zemlje.
Sukobi na ulicama i hapšenja krijumčara
Napetost je dodatno porasla nakon vesti iz Istočnog Azerbejdžana, gde je tužilac objavio zaplenu 220 komada oružja i hapšenje trojice krijumčara. Vrhovni vođa Ali Hamnei poručio je da Republika "neće popustiti" pred, kako ih on naziva, saboterima i izgrednicima.
U Teheranu i drugim većim gradovima demonstranti nastavljaju da marširaju skandirajući antivladine parole, uprkos blokadi interneta. Prema podacima organizacije HRANA, od početka nemira ubijeno je najmanje 50 demonstranata i 15 pripadnika snaga bezbednosti, dok je više od 2.300 ljudi završilo iza rešetaka.
Između zvanične verzije i surove realnosti
Iranski protesti su eksplozivna kombinacija socijalnog nezadovoljstva i decenijskih političkih tenzija. Potpuni medijski mrak i nedostatak komunikacija otežavaju potvrdu razmera nasilja, što stvara ogroman jaz između zvanične verzije Teherana i izveštaja stranih medija koji govore o haosu. Situacija ostaje krajnje nestabilna, a svaki novi sat donosi rizik od dodatne eskalacije.
Autor: Dalibor Stankov
