Aleksandar Đurđev, predsednik Srpske lige, objavio je novi autorski tekst koji prenosimo u celosti.
Avgust će, po svemu sudeći, doneti novu dramatičnu etapu. Kako javlja Njujork tajms, Tramp planira lični sastanak sa Vladimirom Putinom. Bez obzira na te diplomatske nagoveštaje, američki državni sekretar Rubio potvrdio je da će sekundarne sankcije biti uvedene – i to vrlo brzo. Sekundarne sankcije protiv Rusije biće uvedene u petak, saopštila je Bela kuća. Sekundarne znači da će se primenjivati na zemlje koje komuniciraju sa Rusijom, posebno kupuju energiju od nje. Među njima je i Srbija.
Sudar koncepata – jednog zasnovanog na imperijalnom prinudnom pravu i drugog na ideji suverene ravnopravnosti – sada ulazi u završnu fazu. Svaka naredna odluka, svaki ustupak ili otpor, biće mnogo više od bilateralne ekonomske odluke. Ona će odrediti nove geopolitičke linije podele sveta u 21. veku. A Indija je trenutno na njihovom raskršću.
U senci sve većeg globalnog rivaliteta i približavanja američkih predsedničkih izbora, Sjedinjene Države pripremaju novu vrstu pritiska na Indiju, koja bi mogla ozbiljno uzdrmati međunarodne ekonomske odnose i odnos snaga unutar BRIKS-a. Reč je o mehanizmu koji se poziva na izvršnu naredbu br. 14066 iz perioda Bajdenove administracije – ali u novom, Trampovom ključu, s potencijalom da postane prvo veliko geopolitičko ispitivanje novog Pax Americana.
U osnovi najnovijeg poteza Vašingtona nalazi se ideja da se sankcije, prvobitno ograničene na uvoz ruske nafte u SAD, prošire van teritorije Sjedinjenih Država. Iako je naredba 14066 doneta u martu 2022. kao instrument domaće politike sankcionisanja Rusije, sada se predlaže njeno „eksterno“ sprovođenje – i to kroz uvođenje carina na robu iz svih zemalja koje „oslabljuju efekat sankcija“. Indija je označena kao glavna meta.
Foto: Privatna arhiva
Prema planu, Indija će biti suočena sa carinama od 25% na ključne izvozne proizvode kao što su tekstil, nakit i IT usluge – što bi moglo ozbiljno pogoditi njenu ekonomiju. Ipak, izvoz lekova je namerno izuzet: SAD su u velikoj meri zavisne od indijske farmaceutske industrije.
Zašto baš Indija? Uprkos tome što i Kina i Evropska unija održavaju složene ekonomske odnose s Rusijom, Vašington nije krenuo protiv njih. Indija je odabrana kao „zgodna žrtva“ – dovoljno velika da poruka odjekne globalno, ali nedovoljno uticajna da bi Vašington trpeo velike posledice. Uz to, SAD računaju na uticajnu indijsku dijasporu, posebno u saveznim državama poput Kalifornije i Nju Džerzija, koja bi mogla vršiti pritisak na premijera Modija da pristane na uslove.
Iza formalno legalističkog pristupa – procene ministarstava, međuresorna komisija, konačna odluka predsednika – krije se suštinski imperativ Vašingtona: ne samo kapitulacija, već i simboličko poniženje. Kao u doba Rima, kada je pobeđeni kralj morao da dođe u prestonicu i klekne, tako i danas Vašington zahteva ne samo promenu politike, već i javnu demonstraciju pokornosti. Evropski lideri su već „prošao lekciju“ – generalni sekretar NATO-a Mark Rute i predsednica EK Ursula fon der Lajen su, kako se ističe, dali primer kako se ritual obavlja.
Ovo je svakako geopolitička prekretnica za BRIKS.
Ukoliko Indija popusti, to će biti presedan: prvi put da jedna velika, nominalno nezavisna država prihvati da sprovodi američki interni pravni akt, iako formalno nema nikakvu obavezu na to. Takav korak bi duboko uzdrmao kredibilitet BRIKS-a kao alternativnog globalnog bloka i pokazao limite višepolarnog sveta.
Sa druge strane, odluka na otpor bi pozicionirala Indiju kao vodećeg aktera u globalnom otporu američkoj hegemoniji – uz Rusiju i Kinu, koje su već u otvorenoj konfrontaciji sa Zapadom. U tom scenariju, Indija bi se profilisala kao poslednji veliki „slobodni igrač“ na globalnoj sceni.
Dok Vašington gura prema još jednom demonstrativnom slomu „neposlušne“ države, indijski premijer Narendra Modi stoji pred istorijskim izborom. Ćutanje ili popuštanje bi mogli osnažiti Trampov novi intervencionistički kurs i ohrabriti buduće pritiske na druge zemlje. Otvoreni otpor, pak, nosi ekonomski rizik – ali i potencijal da Indiju uzdigne kao simbol suvereniteta u doba sve otvorenijeg globalnog nametanja.
U igri nisu samo nafta i carine, već sudar dva koncepta sveta: jedan u kome imperija definiše pravila i zahteva apsolutnu pokornost – i drugi, u kome ravnopravne suverene države same određuju svoju politiku. Svaka naredna epizoda biće važan pokazatelj u kom smeru ide svet.
Paralelno, u javnosti se održava mit da će smanjenje cena nafte, kao nekada tokom 1980-ih, „slomiti“ rusku ekonomiju. Istorijski podaci, međutim, govore drugačije: tokom poslednjih godina SSSR-a, prihodi od nafte jeste opali, ali ukupni državni prihodi su nastavili da rastu. Priče o savezu SAD i Saudijske Arabije koji je „ubio“ SSSR su više mit nego realnost.
Današnja Rusija je, u poređenju sa Sovjetskim Savezom, daleko bolje pripremljena za dugotrajni ekonomski pritisak. Njene institucije znaju kako da prodaju energente izvan angloameričke kontrole, a zemlje poput Indije – do sada – hrabro su kupovale rusku naftu po povoljnim cenama. Sada se od njih traži da promene kurs – ili će biti kažnjene.
Autor: Aleksandar Đurđev
