EU i SAD postigle istorijski sporazum, Izrael otvorio humanitarne koridore u Gazi - PINKOV GEOPOLITIČKI PREGLED

SAD i Evropska unija postigli su istorijski trgovinski sporazum u Škotskoj. U svom obraćanju javnosti predsednica EU komisije Ursula fon der Lajen istakla je ključne tačke ovog uspešnog dogovora: „Današnji sporazum stvara sigurnost u neizvesnim vremenima. On pruža stabilnost i predvidljivost građanima i preduzećima sa obe strane Atlantika. Ovo je sporazum između dve najveće ekonomije na svetu. Trgujemo 1,7 biliona američkih dolara godišnje. Zajedno smo tržište od 800 miliona ljudi. I činimo skoro 44% globalnog BDP-a. Samo nekoliko nedelja nakon samita NATO-a, ovo je drugi temelj, koji potvrđuje transatlantsko partnerstvo. Dozvolite mi da detaljnije objasnim. Stabilizovali smo se na jedinstvenoj carinskoj stopi od 15% za veliku većinu izvoza EU. Ova stopa se primenjuje na većinu sektora, uključujući automobile, poluprovodnike i farmaceutske proizvode. Ovih 15% je jasna gornja granica. Bez gomilanja. Sveobuhvatno. Dakle, daje preko potrebnu jasnoću našim građanima i preduzećima. Ovo je apsolutno ključno“. Kako vreme prolazi vidimo da je transatlantsko jedinstvo složen, ali i dugovečan demokratski proces pun razgovora, pregovora i dinamike. Možda upravo u ovakvim stvarima leži tajna jedinstva i savezništva sa obe strane Atlantika. Amerika i Evropa poseduju tehnološku dominaciju koju ne mogu sustići ni Rusija ni Kina. Ova druga je korisnik i integrator zapadnih izuma i tehnologija dok pojedanično malo šta novog stvara. Rusija je svojom velikom strateškom greškom sebe lišila tehnološkog napretka u narednim decenijama.

Američki predsednik može zadovoljno da trlja ruke, pre Evropske unije, sklopio je sporazume sa Japanom i Indonezijom. Bela kuća saopštava da će EU investirati 600 milijardi dolara u SAD i kupovati američke energente u iznosu od 750 milijardi dolara, kao i to da će otvoriti EU tržište za američke proizvode. Predsednik Tramp je dugi niz godina veliki kritičar evropske birokratije za koju veruje da predstavlja prepreku za privrednu saradnju. Ovaj trgovinski dogovor je istorijski trenutak za zapadnu civilizaciju jer su uklonjene barijere za slobodan protok robe, tehnologija i energenata. Ruska propaganda, kao po ustaljenom refleksu, širi dezinformacije kako će Evropska unija propasti zbog „skupih“ američkih energenata. U realnosti EU je 17. juna predložila da se iz upotrebe izbace ruski gas i nafta. EU planira da zabrani uvoz ruskog gasa i nafte do kraja 2027. godine. Ovo je deo šire strategije za smanjenje zavisnosti od ruskih fosilnih goriva i jačanje energetske nezavisnosti. Zabrana se sprovodi postepeno, merama za fayno ukidanje uvoza gasa iz cevovoda, tečnog prirodnog gasa (TPG) i nafte. U praksi zaustaviće se uvoz ruskih energenata koji ni malo nisu jeftini iz razloga što se plaćaju bezbednosnim interesima. Jeftini energenti nikada nisu bili preduslov ekonomskog razvoja što se najbolje vidi na primeru Rusije čija tehnološka zaostalost i kvalitet života građana ne odražvaju bogatstvo sirovinske baze.

Nakon ovog dogovora američki dolar ostaće dominatna valuta koja učestvuje u 50% svetske trgovine, i 90% svetskih bankarskih transakcija. Ekonomska dominacija Zapada leži u slobodnoj trgovini, ambijentu koji podstiče inovacije i slobodnim demokratskim društvima. Na duži rok, osovina KRINK (Kina-Rusija-Iran-Severna Koreja) ovu utakmicu neće moći da izdrži. U okviru trgovinskog sporazuma EU se saglasila da će kupovati američko naoružanje i vojnu opremu u vrednosti od nekoliko stotina milijardi dolara. Na ovom mestu treba primetiti da članice EU i danas troše milijarde dolara za kupovinu američke vojne opreme. Pre 72 godine postignuto je primirje u Korejskom ratu, posle 3 godine intenzivnih borbi na Korejskom poluostrvu. 33,379 američkih vojnika je poginulo u herojskoj borbi i odbrani slobode. Zahvaljujući američkoj interveniciji Južna Koreja danas postoji kao demokratska država i predstavlja centar svetske automobilske i telekomunikacione industrije, dok se sa druge strane ruski saveznik Severna Koreja iz godine u godinu suočava sa rizikom od gladi. Od osnivanja Sjedinjenih Država 1776. godine, više od milion Amerikanaca se borilo i poginulo za slobodu u sukobima širom sveta daleko od svoga doma.

Svet se definitivno menja i sa tim u vezi menja se spoljnopolitičko pozicioniranje evropskog kontinenta. Neutralna Austrija signalizira otvorenost za pridruženje NATO. „Veoma sam otvorena za javnu debatu o budućnosti austrijske bezbednosne i odbrambene politike“, rekla je ministarka spoljnih poslova Majnl-Rajzinger. Neutralnost predstavlja bezbednosno prevaziđen koncept kada je reč o evropskom kontinentu. Razlog leži u tome što koncept neutralnosti podrazumeva odnos prema sopstvenom bezbednosnom okruženju. Dakle, Austrija ne može biti neutralna u odnosu na Nemačku i Češku jer su ove dve države članice NATO i EU, kao i sama Austrija. Ono što Austrija može uraditi predstavlja logičan izraz političke volje i dugoročnog bezbednosnog interesa, baš kao što su to učinile Švedska i Finska. Ove dve države su najbolji primer prevaziđenosti neutralnosti kao koncepta, a možda još značajniji primer predstavlja Ukrajina koja je bila neutralna u trenutku kada ju je Rusija napala. Najbolji primer šta znači begstvo iz “ruskog sveta” predstavlja Poljska koja je 1990. Imala BDP od 64 milijarde dolara, a danas je to 980 milijardi!

27. jula francuski predsednik Emanuel Makron održao je telefonski razgovor sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim. Tom prilikom predsednik Makron je saopštio sadržaj razovora: “Ponovio sam podršku Francuske: nastavićemo da jačamo našu pomoć Ukrajini i povećavamo pritisak na Rusiju, koja konačno mora da pristane na prekid vatre koji otvara put razgovorima koji vode ka čvrstom i trajnom miru, uz puno učešće Evrope. Delili smo uverenje da ono što Ukrajinu danas razlikuje od Rusije jeste to što, uprkos ratu, ona ostaje dinamična demokratija — i da je odlučna da nastavi da se kreće napred na svom evropskom putu. U tom kontekstu, ponovo smo potvrdili važnost borbe protiv korupcije, koju vode nezavisne i potpuno efikasne institucije. Takođe smo razgovarali o jačanju saradnje između naše dve zemlje. Pripremamo se za budućnost.” Državni sekretar Mark Rubio u interevjuu za Foks njuz istakao je da “predsednik Tramp ima odlične razgovore sa Putinom, ali oni ne vode nikuda. Rusi odlažu da izgleda kao da žele mir. Tramp neće biti prevaren da ’razgovara o razgovorima’. Došlo je vreme za akciju”. Sekretar Rubio osvrnuo se i na kinesku ulogu u razaranju Ukrajine gde je podvukao da Kina održava ovaj rat tako što kupuju Putinovu naftu i pruža tek toliko pomoći da ne bude razotkrivena. Bez Kine Rusija ne bi mogla da održi ovaj rat, bio je jasan Rubio.

Tramp gubi strpljenje i spremnost da čeka da Rusija preduzme korake ka miru. Rubio smatra da Rusija odugovlači sa vremenom. Prema rečima američkog državnog sekretara, predsednik SAD sada postaje sve više iritiran, jer uprkos veoma dobroj interakciji sa ruskim liderom u telefonskim razgovorima, to ne vodi ničemu. Kina pokazuje da ima geopolitički ulog u ruskoj agresiji što nije neutralnost. Zbog Putinovog strateškog neuspeha Kina ima jeftine ruske energente. Hipotetički gledano, ukoliko Putin pobediti Kina će profitirati i čekati da Rusija napadne Kazahstan ili neku od članica NATO-a. Ukoliko Rusija izgubi, Kina dobija još snažniju polugu pritiska prema Kremlju i može krenuti sa podsticanjem separatizma na ruskom dalekom istoku i Sibiru. Ali se takođe može suočiti sa snažnom nestabilnošću duž kineskih zapadnih granica. U svakom slučaju Kini odgovara slabljenje Rusije jer ono sprečava Moskvu da se bavi širim geopolitičkim interesima koji se sudaraju sa kineskim, a sa druge strane pažnja SAD i EU je usmerena na Ukrajinu, a ne na Tajvan.

Svojom nepromišljenom politikom i strateškom samoizolacijom Rusija je duboko kompromitovala svoju poziciju pouzdanog saveznika na primeru Irana i Sirije. Kad god ruski saveznici zapadnu u krizu, Rusija ima “druga posla”. To dobro znaju u Pekingu i ne žele da rizikuju. Putin se slavodobitno pridružio sankcionisanju Irana rezolucijom 1929 Saveta bezbednosti UN, da bi kasnije preduzeo medijatorsku ulogu u nuklearnom sporazumu, sve do kolapsa Hamasa, Hezbolaha i bombardovanja Irana. Mediji povezani sa iranskom revolucionarnom gardom sve glasnije kritikuju Putina zbog odsustva isporuke S-400 sistema. Zvuči li ovo poznato? Podseća li to na slučaj Srbije 1999. godine?

331 raketa i dronova. To je ono što je Rusija lansirala na narod Ukrajine u nedelju uveče. Četiri osobe su ubijene, a četrdeset je ranjeno. Jedno od njih je trogodišnje dete! Napadi više nisu ograničeni na rusku proizvodnju. Moskva gradi nove objekte za dronove i rakete — uz podršku iz inostranstva, uključujući Severnu Koreju. Koalicija diktatora testira odlučnost sveta — i izvlači zaključke iz tišine. Za to vreme u samoj Rusiji režim sprovodi socijalni inženjering koji se ogleda u rusifikaciji od detinjstva: „narodna kultura“ se nameće još u vrtićima posebno na okupiranim ukrajinskim teritorijama U vrtićima širom privremeno okupiranih teritorija, okupatori sada prisiljavaju ukrajinsku decu da usvoje takozvanu „narodnu kulturu“ Ruske Federacije. Prema Centru za nacionalni otpor, čak su i najmlađi izloženi sistematskoj kampanji usmerenoj na brisanje njihovog ukrajinskog identiteta — zamenjujući ga nametnutim „tradicijama“ i proizvedenim osećajem pripadnosti takozvanom „ruskom svetu“. Ovo nije kulturna razmena. To je državno orkestrirano kulturno brisanje — namerna politika krađe identiteta i jasan čin kulturnog genocida.

Sve je više dokaza da ruske snage koriste hemijsko oružje protiv Oružanih snaga Ukrajine. Ovo je postalo poznato iz radio presretanja, koje je na internetu proširila Glavna obaveštajna uprava Ministarstva odbrane Ukrajine. Snimak prikazuje jednog od ruskih komandanata kako razgovara o pripremama za upotrebu hemijskog oružja zabranjenog međunarodnim konvencijama i naređuje svojim podređenima da dokrajče ukrajinske vojnike pogođene gasom. Podsetimo se da je ranije otkrivena upotreba hlorobenzalmalononitrila (poznatog kao „Jorgovan gas” za kontrolu nereda) na ukrajinskoj teritoriji. Pored toga, Holandija ima dokaze da Rusija koristi zabranjenu supstancu hloropikrin na bojnom polju. Zbog upotrebe hemijskog oružja u Ukrajini, Ujedinjeno Kraljevstvo je 8. jula uvelo sankcije protiv Rusa. Ukrajina je dobila više od 60 sistema Gepard od Nemačke i sada čeka još jedan sistem protivvazdušne odbrane IRIS-T.

Da u svom nezakonitom ratu protiv Ukrajine Rusija ne preza čak ni od angažovanja maloletnika potvrdila je akcija ukrajinskih bezbednosnih snaga koje su uhapsile sedam osoba, uključujući tri tinejdžera od 14 godina, optuženih da ih je Moskva regrutovala putem servisa za razmenu poruka Telegram da izvrše napade koristeći eksplozive domaće izrade. "Preventivne mere dovele su do hapšenja sedam oficira FSB koji su se spremali da ubiju ukrajinske branioce koristeći domaće eksplozivne naprave", navodi se u saopštenju SBU. Među uhapšenima, troje su maloletnici, a dvoje imaju samo 18 godina. Tinejdžerka od 14 godina u Poltavskoj oblasti na istoku optužena je za izradu i skrivanje eksplozivne naprave u stanu gde su ruske službe planirale da namame jednog ukrajinskog vojnika, navodi se u saopštenju SBU-a. Dvojica tinejdžera od 14 godina, školski drugovi, su napravili i postavili domaću bombu ispod policijskog automobila u Dnjepru, na istoku zemlje. Uhapšeni su dok su se "pripremali da aktiviraju eksplozivnu napravu", naveo je SBU.

A prema svedočenju nemačkih vlasti ruski špijuni su sve aktivniji i u Nemačkoj. Rusija je, navodi nemačka vojna kontraobaveštajna služba MAD, intenzivirala obaveštajne i remetilačke aktivnosti u Nemačkoj. "Govorimo o snažnom rastu broja slučajeva špijunaže i hibridnih operacija, uz snažniji i agresivniji nastup", izjavila je za agenciju dpa predsednica MAD Martina Rozenberg (Rosenberg). Nastup ruskih tajnih službi bio je, kako je rekla, onakav "kakvog poznajemo iz hladnog rata", s tim da im je danas dostupno više instrumenata. Prema podacima DPA, broj sumnjivih slučajeva se u roku od godinu dana skoro udvostručio. Ruski agenti preko trećih zemalja i dalje ulaze u Nemačku. MAD je zadužen za zaštitu oružanih snaga, odbranu od ekstremista i proveru vojnika i građanskih lica zaposlenih u vojsci. Najmanja je od nemačkih tajnih službi, MAD je podređen je ministarstvu odbrane.

I u Rusiji se dešavaju hapšenja, ali novinara i protivnika režima Vladimira Putina. Pet novinara, uključujući i glavnog urednika ruskog onlajn medija Baza, uhapšeno je u okviru istrage o curenju policijskih informacija, javile su ruske agencije. Taj Telegram kanal je jedan od najpopularnijih u Rusiji, sa više od 1,6 miliona pratilaca. Osnovan 2019. godine, poznat je po objavljivanju ekskluzivnih informacija, navodno dobijenih kroz dobre veze sa policijom. Baza je prenela da je bio obavljen pretres redakcije i da je policija posetila kuću glavnog urednika Gleba Trifonova, o kojem se od tada ništa ne zna, kao ni o drugim novinarima koji su bili prisutni u redakciji. Prema rečima advokata Alekseja Mihalčika, kojeg je citirala državna novinska agencija Ria Novosti, policija je zaplenila dokumenta i računare i uhapsila ukupno pet osoba, od kojih su dve kasnije puštene.

I dok Tramp pominje mogućnost skraćivanja roka od 50 dana koji je dao Vladimiru Putinu za postizanje primirja u Ukrajini, britanske vlasti su pozvale saveznike Ukrajine da sprovedu "50-dnevnu kampanju intenzivnog naoružavanja" kako bi ojačali vojnu podršku Ukrajini i podstakli Moskvu da pregovara o prekidu vatre pre isteka ultimatuma američkog predsednika. Tramp je prošle nedelje dao ruskom predsedniku ultimativni rok od 50 dana da okonča rat u Ukrajini, uz pretnju oštrim sankcijama i najavio obimno naoružavanje Kijeva, uz NATO posredovanje i evropsko finansiranje. Tokom sastanka Kontakt grupe za odbranu Ukrajine, britanski ministar odbrane Džon Hili (John Healy) nazvao je danas taj ultimatum "trenutkom maksimalne prilike". Kontakt grupa, kojom kopredsedaju Velika Britanija i Nemačka, okuplja oko 50 zemalja koje pružaju vojnu pomoć Ukrajini.

U džunglama jugoistočne Azije prošle nedelje izbio je novi rat. U međusobnim napadima vojski Kambodže i Tajlanda poginulo više od 30 ljudi dok je više od 200.000 ljudi evakuisano iz pograničnih područja u obe zemlje. U sukobu u kome je Kambodža koristila višecevne lansere raketa, a Tajland moderno zapadno oružje uključujući i avione F 16, stradalo je na desetine ljudi n aobe strane. Premijer Kambodže Hun Manet izjavio je da je njegova zemlja uvek zastupala "mirno rešavanje" konflikta koji se periodično zaoštrava između dve zemlje, a da u ovom slučaju "nije bilo drugog izbora nego da na oružanu agresiju odgovori oružanom silom". Sukobi su se nastavili tokom čitave sedmice kada se najzad pojavila nada za primirje uz posredovanje Malezije. Kambodžanski pokrajinski zvaničnik rekao je da su se oružani sukobi između Tajlanda i Kambodže ponovo nastavili u najmanje šest oblasti duž granice. Prvi sukob dogodio se u četvrtak ujutru u području blizu drevnog hrama Ta Muen Tom, duž granice tajlandske provincije Surina i kambodžanske provincije Odar Meančej. To je bio drugi oružani sukob otkako je kambodžanski vojnik ubijen u maju, a nova velika eskalacija je usledila nekoliko sati nakon što su dve zemlje ograničile diplomatske odnose nakon eksplozije mine u kojoj su povređeni tajlandski vojnici. Najzad, zvanični Bankok i Pnom Pen su se saglasili da dozvole Maleziji da posreduje u graničnom sporu, dok se dve države i dalje međusobno optužuju za pokretanje artiljerijskih napada preko spornih pograničnih područja. „Dve strane Imaju puno poverenje u Maleziju i zamolili su me da budem posrednik“, rekao je šef malezijske diplomatije, dodajući da su se obe strane složile da se nijedna strana neće mešati u ovo pitanje. Ranije je malezijski premijer Anvar Ibrahim, predsednik regionalnog foruma ASEAN-a, predložio prekid vatre u petak, a u subotu je američki predsednik Donald Tramp rekao da su se zaraćeni lideri složili da rade na primirju.

Francuski predsednik Emanuel Makron je objavio da će u septembru na zasedanju Generalne skupštine UN zvanični Priz priznati državu Palestinu. On je na svom nalogu na mreži Iks objavio pismo koje je poslao predsedniku Palestinske uprave Mahmudu Abasu kojim potvrđuje nameru Francuske da postane prva zapadna sila koja priznaje „državu Palestinu“. "Francuski narod želi mir na Bliskom istoku, do nas Francuza je da zajedno sa Izraelcima, Palestincima i našim evropskim i međunarodnim partnerima demonstriramo da je to moguće", napisao je Makron u pismu Abasu. Reagujući na ovu najavu, američki predsednik Donald Tramp izjavio je da je odluka predsednika Francuske nebitna, navodeći da nema težinu i da ništa neće promeniti. Tramp je novinarima u Beloj kući rekao da mu je Makron simpatičan, ali da ono što govori nije važno, prenosi agencija Rojters. "Vidite, on mi se sviđa, on je veoma dobar momak. U velikoj meri je timski igrač. Ali evo dobre vesti: Ono što on kaže nije važno. To neće ništa promeniti. Ta izjava nema težinu", kazao je Tramp.

Za to vreme lideri Velike Britanije, Francuske i Nemačke uputili su zahtev Izraelu da dozvoli neograničenu pomoć Gazi kako bi bila okončana "humanitarna katastrofa". U zajedničkom saopštenju izdatom nakon telefonskog razgovora fransuskog predsednika Makrona, britanskog premijera Starmera i nemačkog kancelara Merca, poziva se na momentalni prekid vatre i navodi kao neprihvatljivo uskraćivanje neophodne humanitarne pomoći civilnom stanovništvu. Lideri su naveli da su spremni da preduzmu dalje akcije kako bi podržali prekid vatre i politički proces koji vodi trajnoj bezbednosti i miru za Izraelce, Palestince i ceo region. Reagujući na sve veće međunarodne pritiske izraelski premijer Benjamin Netanjahu zatražio je od UN da prestanu da krive njegovu vladu za humanitarnu situaciju u Pojasu Gaze nakon što je vojska saopštila da će olakšati prolaz humanitarne pomoći na palestinsku teritoriju. "Postoje bezbedni koridori. Oni su oduvek postojali, ali danas je to zvanično. Više neće biti izgovora", rekao je Netanjahu. U međuvremenu izraelska vojska je saopštila da u tri naseljene oblasti u Gazi na 10 sati dnevno neće vršiti napade i otvoriće bezbedne rute za isporuku pomoći Palestincima kojima je potrebna.

Nakon što je Ukrajinu potresao talas demonstracija zbog promena nadležnosti kancelarije vrhovnog tužioca oglasio se predsednik Volodimir Zelenski. On je najavio da će Vrhovnoj radi predložiti zakon kojim će se ojačati sistem sprovođenja zakona. „I neće biti ruskog uticaja niti mešanja u aktivnosti agencija za sprovođenje zakona, i – što je veoma važno – biće na snazi sve norme za nezavisnost institucija za borbu protiv korupcije“, dodao je Zelenski. Ukrajinici nemaju kompromisa prema Rusiji i vladavini prava. Suviše dugo ukrajinski građani plaćaju skupu cenu da bi živeli kao ostali stanovnici EU i ne libe se ni da pod ruskim bombama portestuju u cilju jačanja vladavine prava. Okupljeni građani Ukrajine su pored protesta i zahteva za vladavinom prava uzvikivali “Putin lopov”.

NATO članice, njih 30, obavezalo se da će razviti i uspostaviti digitalnu mrežu do 2030. godine kroz projekte visoke vidljivosti (HVP) “Saveznički softver za klaud i osetljive usluge”(ACE). Početno finansiranje za ACE biće do 45 miliona evra, a očekuje se da će države članice izdvojiti dodatne resurse za konkretne zadatke. Agencija NATO-a za komunikacije i informisanje (NCIA) će voditi izvršenje projekta u ime učestvujućih država članica. Oko 440 američkih i turskih padobranaca udružilo je snage u impresivnom prikazu timskog rada za skok iz vazduha tokom vežbe u Turskoj. Druga polovina primarnih aktivnosti pojačane budnosti NATO-a je u toku. 14 saveznika, brodova i aviona učestvuje u vežbi “Neptunov udar”, demonstrirajući sposobnost NATO-a da zaštiti i brani se od bilo koje pretnje iz bilo kog pravca. Preko 20 saveznika okupilo se na aeromitingu u Velikoj Britaniji kako bi predstavili ceo spektar vazdušnih sposobnosti NATO-a, uz učešće tankera, transportnih aviona, obaveštajnih, nadzornih i platformi za kontrolu vazdušnih snaga.

Društvena mreža Iks (X) je saopštila da odbija da se povinuje zahtevima pariskog tužilaštva da omogući pristup svom algoritmu. Mreža Iks je na meti krivične istrage jer je osumnjičena da je pristrasno izmenila svoj algoritam posle optužbi za strano mešanje. "Iks smatra da ova istraga iskrivljuje francuski zakon kako bi služila političkoj agendi i, na kraju krajeva, ograničila slobodu izražavanja", napisalo je Odeljenje za odnose sa javnošću te američke društvene mreže u vlasništvu Ilona Maska. Dodaje se da iz tih razloga, Iks nije ispunio zahteve francuskih vlasti, jer ima zakonsko pravo da to ne učini. Po rečima kompanije Iks, francuske vlasti su tražile pristup njenom algoritmu za preporuke, kao i podacima u realnom vremenu koji se tiču svih objava korisnika platforme. Parisko tužilaštvo je 11. jula saopštilo da je Žandarmeriji poverena istraga u vezi sa mrežom Iks i protiv fizičkih lica koja je vode tu kompaniju. Istraga, poverena Generalnoj direkciji Nacionalne žandarmerije, fokusira se posebno na manipulisanje organizovane bande radom automatizovanog sistema za obradu podataka i izvlačenje podataka iz automatizovanog sistema za obradu podataka. Istraga dolazi posle dva izveštaja primljena u januaru o "navodnoj upotrebi algoritma Iksa za strano mešanje", po navodima javnog tužilaštva.

U pokušaju da se obračuna sa nasleđem iz vremena Pinočeove diktature, sud u Čileu je odlučio da naslednici bivšeg čileanskog diktatora moraju državi vratiti 16 miliona dolara koje je on opljačkao i držao na tajnim računima u inostranstvu. Kako javljaju mediji u Zapadnoj Evropi, sudski postupak je pokrenut 2018. godine kad je Veće za odbranu čileanske države naložilo da Pinočeovi naslednici, moraju državi vratiti novac koji je diktator nezakonito prisvojio iz fondova predsedništva republike, vojske i čelnog položaja u vrhovnoj vojnoj komandi. Prema navodima španskog lista "Vangvardija", opljačkani novac je držao na tajnim računima u SAD, na Bahamskim ostrvima i drugim poreskim rajevima. Istražna komisija je takoce utvrdila da je posle Pinočeove smrti 2006. godine novac tajno prenesen na njegovu udovicu, a potom na naslednike.