Preminuo Papa Franja, u Ukrajini propalo 'Uskršnje primirje' - PINKOV GEOPOLITIČKI PREGLED

Ove godine su svi hrišćanski vernici imali priliku da jedinstveno i na isti dan zajedno proslave najradosniji hrišćanski praznik – vaskrsenje Isusa Hrista. Obeležavanje uskršnjih praznika obeležila je tužna vest iz Vatikana o smrti Pape Franje, poglavara Rimokatoličke crkve. Papa Franja koji je preminuo u 89. Godini, bio je prvi poglavar Rimokatoličke crkve latinoameričkog porekla. Horhe Mario Bergolio izabran je za papu 13. marta 2013. godine, što je iznenadilo mnoge, koji su ga videli kao autsajdera, poznatog po svojoj brizi za siromašne.

Zemlje širom sveta počele su pripreme za odavanje počasti poglavaru Rimokatoličke crkve, papi Franji, U Argentini, papinoj rodnoj zemlji proglašena je sedmodnevna nacionalna žalost, a istu odluku je doneo i Brazil. U Austriji, zvona su se oglasila u 17.00 po lokalnom vremenu, a crne zastave će biti podignute na crkvama i crkvenim zgradama. U Velikoj Britaniji na kraljevskim rezidencijama će britanska zastava biti spuštena na pola koplja, kao i u britanskoj ambasadi u Vatikanu. U Španiji je proglašena trodnevna žalost. U Francuskoj su ranije danas zvona katedrale Notr Dam u Parizu odzvonila 88 puta, koliko je papa imao godina. Večeras će svetla na Ajfelovoj kuli biti isključena. Predsednik SAD Donald Tramp naredio je da zastave budu spuštene na pola koplja, nazvavši papu „dobrim čovekom“.

Praznični mir, uprkos globalnom slavlju, zaobišao je Ukrajinu. Od kako je ruski predsednik Vladimir Putin proglasio Uskršnje „primirje“, ono je za 30 sati od strane Rusije prekršeno više od 2.000 puta. Dokaze u korist ruskog kršenja primirja poseduju istražitelji i posmatrači Ujedinjenih nacija, uključujući i one iz kancelarije za ljudska prava, međunarodni mediji prisutni u Ukrajini, drugi međunarodni posmatrači, ali i otvoreni izvori. Od početka rata Rusija sistematski gađa pozorišta, bolnice, škole, energetsku infrastrukturu i stambene zgrade širom Ukrajine. Program EuvsDisinfo navodi da ovi napadi nisu greške ili anomalije. Oni predstavljaju namernu kampanju terora protiv ukrajinskih civila, prateći isti obrazac napada, poricanja i nemilosrdnog širenja dezinformacija koje su postale glavna komponenta delovanja Kremlja.

Analitičari upozoravaju da je neophodna odlučnija akcija SAD i Evrope. Nakon održane sednice Spoljnopolitičkog saveta visoka predstavnica za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalasa je izjavila da je „Rusija napravila grešku napavši Ukrajinu. Oni ne mogu da pobede zato što volja ukrajinskog naroda nije slomljena. Evropske države će stajati uz njih“. Komesar za odbranu EU Andrius Kubilius je na svom nalogu na X mreži naveo da je do današnjeg dana nasilno i nezakonito deportovano 19.546 ukrajinske dece od strane Rusije. Pokrenuta je globalna kampanja u kojoj funkcioneri i javne ličnosti nose majce na kojima piše „Hiljade dece je ukradeno od Ukrajine“, „Vratite decu kući“ i druge poruke koje jasno podižu svest o tome da je Rusija sistematski odvela ukrajinsku decu pod izgovorom „sprečavnja humanitarne katastrofe“. Postoje nezavisni izveštaji koji ukazuju da su deca iz Ukrajine podvrgnuta sistemu „prevaspitavanja“ u cilju menjanja ukrajinskog identiteta i kulturnog obrasca.

Evropa je konačno dobila stolicu za pregovaračkim stolom u procesu postizanja mira koji je započeo američki predsednik Donald Tramp. Američki, evropski i ukrajinski zvaničnici održali su sastanak na najvišem nivou u Parizu. Američku stranu predstavljali su državni sekretar Marko Rubio i specijalni izaslanik Stiv Vitkof. Ovaj sastanak je usledio nakon nedelja američkih pokušaja da u direktnom kontaktu sa Moskvom postignu primirje. Ispred „evropske strane“ prisustvovali Britanci, Francuzi i Nemci. Prema izvorima iz Jelisejske palate, CNN piše da su Ukrajina i tri evropska saveznika SAD podržali Trampove napore za postizanje brzog kraja rata. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski – koji nije bio na pregovorima u Parizu – ponovio je prošlog četvrtka kritike na račun Vitkofa, optužujući ga da „širi ruske narative“, navodi Rojters.

„Danas smo se uključili u pozitivnu i konstruktivnu diskusiju o tome kako postići i prekid vatre i sveobuhvatan, trajni mir“, rekao je Makron. Državni sekretar Rubio je obavestio ruskog šefa diplomatije Lavrova o razgovorima održanim u Parizu. Nakon sastanka u Parizu Rubio je izjavio: „Nećemo nastaviti sa ovim poduhvatom nedeljama i mesecima za redom. Tako da sada moramo veoma brzo da utvrdimo, a govorim o pitanju dana, da li je to izvodljivo u narednih nekoliko nedelja". Predsednik Tramp je u petak u svom obraćanju novinarima podvukao američku poziciju rečima: „Brzo, želimo da to završimo“. „Sada, ako iz nekog razloga jedna od dve strane to učini veoma teškim, mi ćemo samo reći, 'vi ste budalasti, vi ste budale, vi ste užasni ljudi i mi ćemo samo da produžimo. Ali nadamo se da to nećemo morati da radimo“. Američka administracija je očigledno frustrirana ruskom nepopustljivošću. Tramp preti sekundardnim sankcijama i carinama za Rusiju ukoliko izostane održivo rešenje, ponovivši da SAD neće finansirati Ukrajinu na neodređeno vreme i da Evropa mora da preuzme taj teret na sebe. Ruska propaganda nastoji da ceo razvoj događaja predstavi kao ultimatum Kijevu od strane SAD iako je očigledno da su mirovni pregovori u ćorsokaku zbog Rusije. Nakon sastanka u Parizu sve su učestalije glasine da su Amerikanci doneli svoju verziju mirovnog plana koja je ohrabrujuće prihvaćena od strane učesnika sastanka u Parizu.

Italijanska premijerka Đorđa Meloni posetila je Vašington. Njen sastanak sa predsednikom Trampom smatra se vrlo uspešnim na osnovu ideološke bliskosti. Obraćajući se medijima premijerka Meloni je plasirala tezu o Zapadnom nacionalizmu, objasnivši da kada kaže Zapad ona ne misli na geografiju već na civilizaciju, i da želi da tu civilizaciju napravi jačom, iako postoje problemi između dve obale Atlantika. „Moj cilj je učiniti Zapad ponovo velikim“. Đorđa Meloni je u ime cele Evrope pozvala Trampa na samit u Rimu između SAD i Evrope. Tokom obraćanja medijima u prisustvu Melonijeve Tramp je izneo znatno promenjen stav u pogledu Zelenskog. "Ne smatram Zelenskog odgovornim, ali nisam baš oduševljen činjenicom da je taj rat počeo. To je bio rat koji nikada ne bi počeo da sam ja bio predsednik", rekao je Tramp novinarima.

Melonijevu i Trampa povezuje snažan anti-kineski osećaj i svest o nelojalnoj kineskoj konkurenciji. Ukrajinci uveliko rade na uklapanju u „anti-kinesku“ matricu predsednika Trampa. Na organizovanoj konferenciji za štampu u Kijevu, ukrajinska strana je izložila dvojicu ratnih zarobljenika koji su kineski državljani. Dvojica zarobljenika su izložila kako Rusija koristi Tik-tok za regrutovanje ljudi u Kini. Oni su rekli da su regrutovani kao medicinsko osoblje, ali da kada su došli na front odmah su bačeni u jurišne oderede. Sve glasnije se govori o kineskoj zvaničnoj i tajnoj podršci ruskom agresivnom ratu. Istovremeno, Fajnenšl tajms je objavio da SAD raspolaže podacima da kineske kompanije pomažu jemenske Hute za napade na američke ratne brodove. Komentarišući ovu vest na svom nalogu X republikanski kongresmen Džo Vilson piše: „Povežite tačke: ratni zločinac Putin, Komunistička partija Kine i teroristički režim u Teheranu svi rade zajedno u podršci teroristima Hutima protiv jemenskog naroda i vlade. Vladavina oružja protiv vladavine prava“.

Američka diplomatija širom Evrope objavljuje jednostavnu poruku: „Energetska bezbednost je ekonomska bezbednost“ uz komentar da su SAD najvažniji snabdevač tečnog gasa i nafte za Evropu. U pogledu mineralnog dogovora koji obuhvata ukrajinske strateške sirovine došlo je do pomaka i po treći put se očekuje najavljeno potpisivanje od strane dve države. Ruski odgovor na sastanak u Parizu saopštio je ministar spoljnih poslova Lavrov rekavši da „Evropa želi da sačuva nacistički režim u Ukrajini kako bi nastavila borbu protiv Rusije“. Ukrajinska strana odgovara Lavrovu da kada se referiše na „Treći rajh“ to predstavlja kremaljsku genocidnu retoriku i da je Rusija ta koja je započela najveći rat u Evropi nakon Drugog svetskog rata.

Govoreći na stručnoj konferenciji na Harvard Kenedi školi, Institutu za politiku, nekadašnji savetnik predsednika Bajdena za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven izneo je šokantan podatak zbog čega je SAD trebalo 2 godine da odobri upotrebu ATAKAMS raketa. „Razlog zašto nismo od početka omogućili rakete je zato što je sekretar za odbranu rekao predsedniku da SAD nemaju dovoljno ovih raketa da zadovolje svoje osnovne potrebe odvraćanja, i rekao je da ne preporučuju da se te rakete daju drugim državama. Tokom vremena od dve godine proizveli smo dovoljno da možemo da snabdemo Ukrajinu. Proizveli smo nekoliko stotina ATAKAMS raketa. To je prvi deo priče, a drugi deo je da u ranim mesecima april-maj 2022. pitanje esklacije je bilo drugačije nego 2024.“ rekao je Saliven. Nova nemačka Vlada isporučila je nove količine raketa za sistem patriot i IRIS-T, desetine hiljada komada municije za sisteme Gepard i oko 30.000 granata 155 mm, uključujući i slovački artiljerijski sitem Zuzana-3. Nemačka je na pragu da donese odluku o isporuci raketa Taurus.

18. aprila 1951. šest država je potpisalo Sporazum u Parizu. Cilj ovog sporazuma je bilo kreiranje zajedničkog tržišta za ugalj i čelik za rast ekonomije nakon rata i unapređenje životnog standarda i zaposlenosti u Evropi. Ovo je bio temelj današnje Evropske unije. Ugovor o osnivanju Evropske zajednice za ugalj i čelik (ECSC) potpisale su u Parizu Belgija, Francuska, Savezna Republika Nemačka, Italija, Luksemburg i Holandija. Stupio je na snagu na period od 50 godina. Ugovorom je ustanovljena Evropska parlamentarna skupština, čije članove biraju nacionalni parlamenti. Skupština je imala pravo da razreši Visoku vlast (preteču današnje Komisije).

Savezničke snage NATO pristižu u Estoniju kopnom, morem i vazduhom kako bi ojačali spremnost za vežbu SIIL2025 koju vode estonske odbrambene snage. Preko 16.000 trupa će učestvovati u vežbi predvođene 4. brigadom iz Ujedinjenog Kraljevstva i francuskim snagama. Nemačka je zabranila prisustvo ruskim i beloruskim izaslanicima na obeležavanju godišnjice okončanja Drugog svetskog rata, a razlog za takvu odluku leži u nezadovoljstvu načinom na koji Putin nastavlja da manipuliše nasleđem Drugog svetskog rata kako bi opravdao invaziju na Ukrajinu.