Rejčel Trlici (17), Rene Vilson (14) i devetogodišnja Džuli En Mozli nestale su 23. decembra 1974. godine ispred tržnog centra Fort Vort u Teksasu, a majka najstarije devojčice se i dalje nada da će neko doći i reći joj šta se tačno dogodilo.
Devojčice su se tog dana uputile u božićnu kupovinu, a na putu do tržnog centra svratile su do lokalne prodavnice da pokupe dva para farmerki za Rejčel. Kući su javile da će doći do 14 časova, ali kada je sat otkucao 15 sati, porodice su bile uveliko zabrinute.
Do 16 časova su već članovi porodice i prijatelji organizovali potragu. Oni su otišli u tržni centar, gde su javno oglasili da su devojčice nestale, budući da od njih nije bilo ni traga ni glasa.
Njihov automobil je pronađen ispred tržnog centra, a u kolima su bile farmerke i još neke stvari koje je Rejčel kupila u radnji polovne garderobe.
Sledećeg dana, na adresu gde je Rejčel živela stiglo je jeziv pismo u kome je pisalo: "Znam da će ga uhvatiti, ali mi smo morale da pobegnemo. Idemo u Hjuston. Vidimo se za nedelju dana. Auto je kod tržnog centra Sears. S ljubavlju, Rejčel".
Međutim, porodica je odmah posumnjala u autentičnost pisma jer njen potpis nije bio onakav kako bi Rejčel inače napisala. Greška je bila očigledna, ali je ostala misterija gde su to devojke pobegle i što je još bitnije - zašto su to uradile.
Ali, s druge strane, policija je verovala da je to pismo autentično i nije istraživala slučaj nestalih devojčica koji datira još od pre pola veka.
Tokom decenija, porodice su prolazile agonije, čak su se i sukobljavali među sobom jer su verovali da je jedna devojčica kriva za nestanak druge dve i obrnuto.
"Jedna žena mi je javila da je ona napisala pismo", rekao je Rasti Arnold (61), Rejčelin mlađi brat koji je u vreme nestanka devojčica imao 11 godina.
"Rekla je da živi u blizini Rejčeline porodice i da ju je tata naterao da napiše pismo. Ona misli da je nešto njen otac uradio zbog čega ju je ovo primorao", objasnio je brat i dodao da je njegova sestra Rejčel imala 17 godina, ali da je već zasnovala porodicu i bila maćeha jednom detetu.
"Išli smo kod advokata da utvrdimo rukopis, ali mi stalno ovakve stvari dobijamo. Bukvalno na hiljade ljudi se javilo do sada. Moja majka veruje samo u jednu priču, a to je da ih je čovek video tog dana ispred radnje sa polovnom garderobom", dodao je brat.
Naime, porodici se javio čovek koji tvrdi da je video devojčice u pratnji tri muškarca kako stoje kod kola ispred radnje polovne garderobe. Navodno je Rejčel njega zamolila za pomoć, ali ju je tadašnji muž tada odvojio od njega pod izgovorom da je "ona njegova žena". Druge dve devojčice su pokušale da joj pomognu, ali su je dvojica muškaraca vratila u kombi.
Foto: Printscreen/Društvene mreže
"Svim srcem verujem da se to dogodilo. Svedok je već odavno mrtav. To je bilo pre 45 godina. Policija je tada pokušala da ga stavi na poligraf ali nije lepo čuo, a nije bio ni zdrav", rekla je Rejčelina mama Fran.
Rejčelin muž Tomi je otišao na kuglanje uveče, istog dana kada je njegova mlada žena nestala. Navodeći da ga je Rejčel napustila, oženio se Džozefin Bek, takođe 17-godišnjakinjom, u decembru 1976. godine, i od tada se ženio nekoliko puta.
"Mislim da mu nije bilo stalo. Mnogi ljudi kažu da je on imao neke veze s tim. Svi to kažu zapravo. Podvrgnut je na dva poligrafska testiranja i oba je prošao", rekla je majka.
Rejmond Arnold je umro šest meseci nakon nestanka njegove ćerke, sa samo 29 godina i Fran se ponovo udala. Pričajući o tom strašnom danu pre pet decenija, brat je rekao da veruje da devojke nikada nisu uspele da se vrate do automobila kada su napustile tržni centar. Nije bilo sigurnosnih kamera, piše Daily mail.
"Nekoliko verodostojnih svedoka ih je videlo u tržnom centru, tako da su zaista stigli tamo. Nakon što su izašli na zadnja vrata tržnog centra Sirsa, nešto im se dogodilo", rekao je brat.
Verujući da su devojke pobegle, policija nije uspela da obriše otiske prstiju sa Oldsmobila i vratila ga je Rejčelinom mužu Tomiju samo dan kasnije.
"Prve godine su ih tretirali kao begunce", kaže brat, što je ozbiljno ometalo istragu.
Porodice su angažovale privatnog istražitelja Džona Svaima, koji je radio na slučaju tri godine i navodno je podsticao detektive da kopaju dublje. Godine 1975. godine dobio je dojavu u kojoj se tvrdilo da su tela devojčica zakopana ispod mosta blizu Port Lavake, 530 kilometara južno u Meksičkom zalivu. Ali na navodnom mestu gde su zakopane ništa nije pronađeno.
Postojala je još jedna pretraga 1981. godine nakon što su otkrivene kosti u okrugu Brazorija, jugoistočno od Hjustona. Pejzaž je pretraživan danima i otkopani su fragmenti kostiju, ali oni nisu bili povezani sa devojkama.
Godine 2018. godine je izvršena još jedna pretraga, ali je i ona bila bezuspešna.
Kada je detektiv umro od predoziranja drogom i alkoholom 1979. godine, naredio je da se unište svi njegovi dosijei slučaja, uključujući i ovaj o nestalim devojčicama iz Fort Vorta, i da budu propisno spaljeni. Brat je bio sumnjičav, ali kada razgovara o mogućoj zaveri u koju su uključene vlasti, uvek sebi u bradu kaže: "Nemam dokaza za to".
Bilo je još bezbroj teorija tokom godina. Takođe, Teri, brat mlađane Džuli En, rekao je da njegova sestra nikada ne bi nestala jer je bila jako uzbuđena zbog Božića. On sumnja da ih je na ovo "naterao" neko ko je poznavao Rejčel jer je ona bila najstarija ili da nestanak sve tri devojke ima veze baš sa njom.
Nedavno je objavljena nagrada od 50.000 dolara koja potencijalno može dovesti do hapšenja ili osude bilo koga ko je odgovoran za nestanak tri mlade žene.
"Bilo je teško. I ipak, nadamo se, jednog dana će ih neko pronaći ili iskopati. To je sve čemu možemo da se nadamo", rekla je majka Fran.
Autor: Jovana Nerić
