Tramp srušio san o dedolarizaciji, sirijske snage doživele kolaps pod naletom pobunjenika - PINKOV GEOPOLITIČKI PREGLED

Nova Evropska komisija preuzela je dužnost 1. decembra. Predsednica i članovi nove EK definisali su sedam ambicionznih političkih prioriteta kako bi Evropa bila snažnija, bezbednija i pravednija. Listu prioritetnih ciljeva čine konkurentnost, bezbednost i odbrana, socijalna pravda, kvalitet života, demokratija i evropske vrednosti, globalna Evropa i EU budžet i reforme. Evropska unija je najveće jedinstveno tržište na svetu. Kako bi ostala konkurentna i osigurala prosperitet i pravednost, EU nastoji da olakša poslovanje kroz produbljivanje jedinstvenog tržišta kako bi se pomoglo malim i inovativnim kompanijama da napreduju. EU će uvesti Kompas za konkuretnost kako bi se smanjio jaz u inovacijama i povećalo ostvarenje čistog dogovora za dekarbonizaciju i smanjenje cena energije.

EU za prioritet ima stvaranje kvalitetnih radnih mesta širom Evrope. Cirkularna i kružna ekonomija nastoji da omogući prelazak na održivije prakse proizvodnje i potrošnje. Istraživanje i inovacije ostaće srce EU ekonomije. Zelena, digitalna i društvena tranzicija predstavljaju jedinstvenu celinu održanja globalne konkurentnosti u odnosu na ostale takmace. Evropska unija više nije samo politička i ekonomska zajednica već se transformiše u istinsku odbrambenu uniju. Poučena iskustvima prethodnih godina, Evropa je prinuđena da investira u svoju bezbednost. Prioritet Evropske komisije u ovoj oblasti težište stavlja na jačanju odbrambene industrijske baze i inovacijama u okviru jedinstvenog tržišta. Razvijaće se Strategija pripremljenosti Unije kako bi se moglo odgovoriti brzo na bilo koju krizu.

Agresija na Ukrajinu je poslednja u nizu opomena u pogledu neophodnosti razvoja kapaciteta izvan NATO i Amerike. Članice NATO-a su većinom članice Evropske unije tako da se njihova proizvodna baza namenske industrije u velikoj meri preklapa. Ovog puta će i EU uzeti aktivnu ulogu u jačanju namenske industrije kako bi se održao visok stepen odbrane i odvraćanja od spoljnog ugrožavanja. Svakodnevne ruske pretenje i odsustvo kapaciteta za odvraćanje Rusije predstavljaju dugoročan bezbednosni rizik koji može ugroziti ostale funkcije po kojima je Evropska unija u samom vrhu na svetskom nivou. Evropska unija isporučila je Ukrajini obećanih 1 milion artiljerijskih granata. „Ovih milion granata je isporučeno, ali naravno, kao što znamo ovde... nije dovoljno, treba još da se uradi“, izjavila je Kaja Kalas za Kijev indipendet. Prvog dana svog mandata Kalasova je posetila Kijev u kapacitetu visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost. Ograničeni proizvodni kapaciteti unutar EU su usporili isporuku million granata i pomerili rok sa proleća na zimu 2024. Prema najavama EU će tokom 2025. isporučivati 1,5 milijardi eura Ukrajini na mesečnom nivou.

Sa druge strane Atlantika izabrani predsednik Tramp imenovao je poenzionisanog generala Kejta Keloga za svog izaslanika za Rusiju i Ukrajinu. Još uvek vlada izvesna magla u pogledu zvanične pozicije Trampove administracije prema podršci Kijevu. Trampov tim za odnose sa javnošću ističe da je jedina zvanična pozicija ona koju je izabrani predsednik dao u svojim obraćanjima. Do sada se u javnosti licitiralo sa nekoliko planova za mir, prvi je onaj izložen od strane Majka Pompea, a drugi je od penzionisanog generala Keloga. Oba plana stoje na čvrstim pozicijama definisanim putanjom snagom do mira. Kelog, kao Trampov izaslanik, insistira na zamrzavanju borbenih linija na trenutnom položaju. Snagom do mira moguće je doći samo u slučaju nastavka američke vojne pomoći Kijevu. Povećanje vojne pomoći je ono što će uslediti ukoliko Rusija odbije ove mirovne inicijative. Kelog je više puta isticao da se ukrajinci hrabro bore i da je Rusija krivac za agresivni rat. „Da je Zapad obezbedio opremu koju je (predsednik Volodimir) Zelenski tražio, onda ste verovatno mogli da završite posao. Mogli ste da uđete u Azovsko more preko Hersona, da ih podelite na pola, a to ste želeli. Dakle, krivim administraciju (predsednika SAD Džoa Bajdena) i Zapad u određenoj meri što nisu podržali Ukrajinu kada je trebalo“, rekao je Kelog. Više puta je kritikovao Bajdenovu administraciju za neuspeh u brzoj isporuci F-16 aviona, tenkova i oružja dugog dometa kako bi Ukrajina mogla da “bije” po dubini Rusije. U ovom trenutku prisustvovaćemo nečemu što se u vojnoj strategiji naziva “igra na duge staze”. Takav scenario je već primenjen po pitanju Južne Koreje i Tajvana. To podrazumeva bezbednosne garancije, finansijsku podršku i vojnu pomoć. Amerika najavljuje novi kongresni zakon za pomoć Ukrajini. Prema nacrtu zakona od 24 milijarde dolara, 16 miljardi dolara biće uloženo za dopunu američkih vojnih skladišta, a 8 milijardi dolara će otići za Inicijativu za pomoć Ukrajini. Sa druge strane šta Rusija želi kao satisfakciju za agresiju koju je pokrenula? Ne postoji saglasnost o tome da Rusija ima interes da zaustavi sukob u ovom trenutku. Rusija ima jasnu stratešku postavku proisteklu iz uverenja da će prolongiranje sukoba dovesti do pada podrške Ukrajini. Rusija se snažno uzda u osovinu Moskva-Peking-Teheran kao alternativu globalno vođenom poretku na čelu sa Amerikom.

Izabrani predsednik SAD Donald Tramp oštro je reagovao na ideju dedolarizacije. Na svom X nalogu Tramp je napisao da ideja da “zemlje BRIKS-a pokušavaju da se odmaknu od dolara dok mi stojimo po strani i gledamo je ZAVRŠENA. Zahtevamo posvećenost ovih zemalja da neće stvoriti novu valutu BRIKS-a, niti će podržati bilo koju drugu valutu koja će zameniti moćni američki dolar ili će se suočiti sa tarifama od 100% i treba da očekuju da se oproste od prodaje u divnoj američkoj privredi. Oni mogu da nađu drugu ’naivčinu!’” Nema šanse da će BRIKS zameniti američki dolar u međunarodnoj trgovini, a svaka zemlja koja pokuša trebalo bi da se pozdravi sa Amerikom. Tramp je jednim Iksom srušio i razbio ideju o dedolarizaciji kao efektivnoj alternativi. Države BRIKS+ ne poseduju tržište i ekonomije koje mogu da podrže ideju o paralelnom monetarnom sistemu. NR Kina se oslanja na američko i evropsko tržište. Centralna uloga američkog dolara u globalnoj trgovini zasniva se na slobodnom protoku koji je podržan dubokim finansijskim tržištem i poverenjem širom sveta.

Zamrzavanje rezervi ruske Centralne banke od strane SAD istaklo je opasnost među drugim zemljama od zavisnosti od dolara. I ako se već tri decenije aktivno govori o dedolarizaciji od tog procesa na duge staze neće biti rezultata. Jedna od najnaprednijih alternativa, kineska domaća zamena za SWIFT pod nazivom CIPS sistem, još uvek se bazira na zapadnom SWIFT sistemu. Prema SWIFT podacima za oktobar 2024. globalna upotreba dolara je 85%, a kineskog juana ispod 10%, kao i eura.

Pored stavljanja tačke na ideju dedolarizacije novembar je bio težak mesec za Rusiju. Pored kontinuiranog teritorijalnog napredovanja Rusija je zabeležila rekordni dnevni gubitak od 2.030 vojnika. Ruski ministar odbrane Andrej Belusov boravio je u poseti Severnoj Koreji gde je tražio dodatne isporuke municije. Ruska propaganda uporno negira učešće severnokorejskih vojnika pored jasnih dokaza koji potvrđuju njihovo prisustvo. Proizvođači automibla predviđaju kolaps na ruskom tržištu za čak 30% u 2025. godini. Prodaja novih automobila i lakih komercijalnih vozila zabeležiće pad od 21-30% u 2025. usled visokih kamatnih stopa rekao je direktor Avotvaz Maksim Sokolov. Rekordan broj incidenata u civilnom vazduhoplovstvu zabeležen je tokom 2024. Kao posledicu sankcija zbog kojih nije moguće remontovati civilnu flotu aviona ruski avio transport je zabeležio 208 incidenata. Proizvodnja gvožđa takođe opada u Rusiji, u oktobru je zabeležen pad od 15% što je posledica sankcija i nije ga moguće nadoknaditi vojnom industrijom. Kazakstan je odbacio mogućnost priključenja BRIKS-u. Ova centralno azijska država planira da redukuje 80% transporta svoje nafte kroz Rusiju što je odluka koja će smanjiti zavisnost Kazahstana od ruske infrastrukture. Kineski mediji ignorisali su ruske nuklearne pretnje i o njima nisu izveštavali.

Predlog ruskog državnog budžeta predviđa 40% troškova za potrebe odbrane i bezbednosti. Skoro polovina budžeta je opredeljena za potrebe rata što je jasan signal predstojeće ekonomske krize sa kojom će se suočiti Rusija. Primera radi, Amerika je tokom svojih intervencija u Iraku i Avganistanu sačuvala svoju fiskalnu stabilnost vodeći operacije u okviru projektovanih finansijskih planova. Rusija očigledno ima problema sa resursima i ovaj rat sve više poprima obrise egzistencijalnog sukoba. O lošim ekonomskim prognozama u Rusiji govori i ubrzani kolaps ruske rublje koja je za nešto više od mesec dana sa kursa 70 rubalja za američki dolar pala na odnos 120:1.

Na Bliskom istoku dolazi do zanimljivog razvoja događaja. Krhko primirje između Izraela i Hezbolaha pojačano je produženim policijskim časom u južnom Libanu. U Siriji je došlo do iznenadne ofanzive na severo-zapadu zemlje. Pobunjenici, čiju okosnicu čini organizacija Hajat Tahir al Šam, gotovo bez otpora su zauzeli sirijski grad Alepo i zaplenili na desetine skladišta sa oružjem. Sirijska arapska armija povukla se u rasulu ostavljajući za sobom tenkove, helikoptere i drugu vojnu opremu. Postavlja se pitanje gde će ova ofanziva stati. Sirijski građanski rat traje od 2011.godine, a nakon uključivanja Rusije na strani režima Bašara al Asada dolazi od migrantske krize u kojoj milioni ljudi kreću ka Evropi. Dešavanja u Siriji predstavljaju indikator slabljenja ruske globalne moći i regionalne moći Irana. Sukob Izraela sa Hezbolahom, kao i mnoge tajne operacije u Siriji, oslabile su regionalnu projekciju moći Irana. Režim u Damasku se snažno oslanjao na iranske pazdarane, borce Hezbolaha i rusko vojno prisustvo. Aktivna dešavanja u Siriji ukazuju da je došlo do značajnijih pukotina na relaciji Ankara-Moskva. Rusija se nalazi u riziku da izgubi pomorske baze u istočnom Mediteranu. Zbog zabranjenog upliva u Crno More u skladu sa Konvencijom iz Montrea, ruska flota će morati da se premesti u baze na Severnom moru. Da li će iznenadna ofanziva pobunjenika dovesti do preoblikovanja stanja u Siriji i gde će se projekcija moći Turske zaustaviti ostaje da pokažu dani pred nama. Ruski komandat za Siriju je ekspresno smenjen, u prethodnim danima intervenisala je ruska avijacija kako bi se zaustavilo napredovanje pobunjenika. Rastuća moć Turske na severu Sirije je izazov na koji Rusija mora da odgovori u narednim danima. Kolaps režima u Damasku dovešće do dodatnog slabljenja Irana. Irak je zatvorio sve granične prelaze i obezbedio pogranične pojaseve. Razlog leži u već viđenom scenariju kada je Islamska država, teroristička grupa oformljena od strane Al Kaide i bivših oficira Sadama Huseina, iskoristila poroznost granica i formirala “kalifat”. Iran već punih devet godina direktno ratuje protiv sirijskih pobunjenika zbog čega je celokupna koalicija pobunjeničkih snaga snažno anti-iranski orijentisana.