Da li je novim pokušajem atentata Tramp dobio pojas za spasavanje nakon neubedljivog izdanja u predsedničkoj debati sa Kamalom Haris? PINKOV GEOPOLITIČKI PREGLED

Prema informacijama sa lica mesta, agenti tajne službe su otvorili vatru na osobu naoružanu poluautomatskom puškom koja je uperila oružje ka golf klubu bivšeg predsednika u Vest Palm Biču na Floridi, dok je on igrao golf. Muškarac je onda bacio svoju pušku, dva ranca i druge predmete i pobegao u crnom sportskom automobilu da bi nedugo nakon toga bio uhapšen.

Incident je najnoviji dramatičan momenat u godini predsedničke kampanje koju su obeležila previranja bez presedana. Dogodio se otprilike dva meseca pošto je Tramp jednom već bio meta atentata, dok je držao miting u Pensilvaniji, kada mu je metak okrznuo uho. Iako je tajna služba sada reagovala na vreme i osujetila pokušaj atentata, za sada je bez odgovora ostalo pitanje kako će ovaj događaj uticati na dalji razvoj predsedničke trke u SAD.

Pet dana pre pokušaja atentata dugo očekivana debata između Kamale Haris i Donalda Trampa takođe je otvorila više pitanja nego što je pružila jasnih i konkretnih odgovora. Centralno mesto debate zauzelo je pitanje ekonomije koje se kretalo između odnosa prema Kini do migrantske politike. Volstrit Žurnal navodi da je praznina između plana za sečenje taksi kandidata Trampa i Haris duboka 2,3 triliona dolara. Donald Tramp je u svom uvodnom otvaranju debate istakao da problem taksi i novca treba da plati Kina kroz takse. Ovom tezom je potvrdio doslednost svoje pozicije prema Pekingu kao nelojalnom konkurentu. U svojim obraćanjima u pogledu Kine krivio je demokrate da su omogućile Kini da zaobiđe ograničenja i takse koje je uspostavila njegova administracija. Sa druge strane Kamala Haris je dobila priliku da se politički predstavi biračima i prema mišljenju analitičara koristila se sigurnim frazama kada je reč o ekonomiji. Nastojala je da istakne da će se boriti za jednake šanse i prosperitet američkih građana. Po pitanju migrantske politike kandidati su bili veoma oprečni i često gledalac bez predubeđenja nije mogao da izvuče zaključak koji kandidat predlaže održiva rešenja.

Pitanje abortusa dovelo je do usijanja debate kada je Kamala Haris pokušala da da napravi emotivnu identifikaciju birača sa onim ženama koje zabrana abortusa pogađa. Moderatori su u nekoliko navrata koristili mehanizam porovere činjenica zbog čega su Donalda Trampa upozorili da iznosi netačne tvrdnje po pitanju abortusa kada je rekao da se odlučuje po rođenju da li će dete biti živo ili ne. Jedno od pitanja debate izazvalo je poplavu mimova i viralnih šaljivih materijala na društvenim mrežama, a povezano je sa dezinformacijom da migrantska populacija u državi Ohajo krade i jede domaće životinje – pse i mačke. I na ovu Trampovu tvrdnju reagovali su moderatori ukazujući da se radi o netačnim navodima.

Pitanja spoljne politike zauzela su srazmerno najmanji prostor gde su kandidati nastojali da preispitaju kompetentnost onog drugog. Kamala Haris je zadržala zvanični kurs Bajdenove administracije dok je Tramp izrekao netačnu tvrdnju da je ona odgovorna za propast pregovora Putina i Zelenskog. Povlačenje Amerikanaca iz Avganistana i pitanje Irana bile su teme na kojima je Tramp bio definitivno dominatniji i konkretniji u slanju političkih poruka. Na Trampovu opasku da je zapretio likvidacijom vođi Talibana ukoliko ne dođe do sporazuma, Kamala Haris ga je optužila da je obeščastio Kamp Dejvid i druge objekte gde Amerikanci primaju svoje saveznike. Podrška Izraelu je potvrđena od strane oba kandidata. Pitanje spoljne politike je veoma kompleksno i predstavlja poligon za iznošenje hipotetičkih i populističkih scenarija zbog čega je Kamala Haris pokušala da ova pitanja svede na odnos prema Poljacima kojih je 800.000 uz tvrdnju da bi Trampa Putin „pojeo za ručak“. Donald Tramp je na terenu spoljne politike plasirao jednostavne i lako razumljive poruke poput one „okončao bih rat veoma brzo“ optužujući demokrate da su suviše slabi.

U eri ekspanzije društvenih mreža mnogi stručnjaci smatraju da je predsednička debata slabijeg uticaja nego ranije. Sve što je rečeno na debati može se pojačati ili oslabiti na društvenim mrežama čime televizija više nije primaran izvor za formiranje stavova. Prema istraživanju Nilsena 67,1 miliona gledalaca je pratilo predsedničku debatu na 17 kanala. Poređenja radi, predsedničku debatu između Donalda Trampa i Hilari Klinton 2016. godine pratilo je 84 miliona gledalaca.

Stejt Dipartment je izdao saopštenje pod nazivom „Upozorenje sveta na globalne tajne akcije RT (Russia Today“. U izveštaju se navode sankcionisani entiteti i razlozi zbog kojih izveštavanje tih medija nije novinarstvo već prikrivena propagandna aktivnost. U saopštenju se navodi da Sjedinjene Države podržavaju slobodan protok informacija. „Ne preduzimamo mere protiv ovih subjekata i pojedinaca zbog sadržaja njihovog izveštavanja, pa čak ni zbog dezinformacija koje stvaraju i šire javno. Preduzimamo mere protiv njih zbog njihovog prikrivenog uticaja. Tajne aktivnosti uticaja nisu novinarstvo. Sjedinjene Države će se uvek zalagati za slobodu izražavanja, uključujući i one sa kojima se ne slažemo. Podstičemo neslaganje, otvorenu debatu i slobodan diskurs. Ali nećemo se zalagati za pokušaje državnih aktera da sprovode prikrivene aktivnosti u cilju otmice tog diskursa“, navodi se u izveštaju. Upozorenje Stejt depratmenta kao i sankcionisanje Rossiya Segodnya treba shvatiti kao globalno upozorenje. Amerikanci navode primer kako ovi akteri, od RT do drugih ruskih medijskih kuća, nastoje da se mešaju u izbore u Moldaviji. Ovakvih primera je mnogo i oni nisu ograničeni samo na SAD ili Moldaviju.

Izraelski predsednik Isak Hercog tokom zvanične posete boravio je u Srbiji. Domaćin mu je bio srpski predsednik Aleksandar Vučić. Dvojica lidera potvrdili su značaj i važnost saradnje, a očekuje se realizacija ugovora o slobodnoj trgovini između dve države. Srbija i Izrael dele zajedničku istoriju stradanja dok su danas u zajedničkim naporima ka ekonomskom progresu. Izrael je do sada investirao više od 3 milijarde evra u Srbiji. Prostor za uzajamnu saradnju postoji na poljima veštačke inteligencije i informacionih tehnologija. Jačanje odnosa sa Izraelom doprinosi snažnijem međunarodnom pozicioniranju Srbije u zaštiti i promociji svojih nacionalnih interesa u SAD.

Izveštaj bišveg italijanskog premijera Marija Dragija objavljen na sajtu EU komisije pod nazivom EU konkurentnost: Pogled u napred ističe da Evropa stoji ujedinjena u poteri za inkluzivnim ekonomskim rastom sa fokusom na održivu konkurentnost, ekonomsku bezbednost, otvorenu stratešku autonomiju i poštenu konkurenciju. Izveštaj na 400 strana bavi se zajedničkim dugom, kineskom pretnjom, inovacijama i električnim automobilima. Zaključuje se da EU treba da mobiliše minimum 750 do 800 milijardi dolara kako bi ostala u trci sa Amerikom i Kinom. Kina je do ovog izveštaja definisana kao partner, rival i konkurent da bi sada bila definisana i kao pretnja. Dragi navodi da kineska državno podržana konkurentnost predstavlja pretnju za čiste tehnolgoije i automobilsku industriju EU. Izveštaj o konkuretnosti predstavlja još jednu potvrdu o strateškoj važnosti rudnika litijuma u Srbiji i činjenicu da je Evropska unija strateški opredeljena da osnažuje evropske kapacitete u utakmici sa Kinom i Azijom. Izveštaj ukazuje da je evropske inovacije potrebno komercijalizovati. Takođe se upozorava da Evropa ne sme da upadne u zamku protekcionizma već se carine trebaju uvoditi selektivno, ali da državno sponzorisana konkurentnost Evropu košta radnih mesta.

Viši saradnik Centra za analizu evvropske politike ( CEPA) Pavel Luzin u svom komentaru situacije u Kursku navodi da Rusija pokušava da nađe nekoliko desetina hiljada vojnika za kontranapad na ukrajinske snage. Ovaj ekspert zaključuje da 700.000 ruskih vojnika ne postoji i da se Rusija suočava sa problemom ljudstva.

I dok rusko vojno rukovodstvo nastoji da preraspodelom raspoloživih rezervi sa fronta pokrije novootvoreni front u Kurskoj oblasti, Ukrajina je izvela jedan od najvećih napada dronovima na rusku teritoriju uključujući i Moskvu. Prema izvorima sa obe strane u napadu je učestvovalo preko 150 dronova od kojih su mnogi pogodili svoje ciljeve dok ruska strana tvrdi da je prilikom napada oborila 144 urajinska drona.

Nedelju za nama obeležila je i rasprava zapadnih saveznika o davanju dozvole Ukrajini da zapadnim oružjem velikog dometa gađa vojne cilejve u dubini ruske teritorije. Na ovu diskusiju reagovao je i ruski lider Vladimir Putin koji je upozorio da će Rusija ovakvu odluku smatrati dokazom početka direktnog sukoba između ruskih snaga i NATO, ali je u pogledu eventualnih reakcija Moskve ostao dosta neodređen i uzdržan. To je, međutim, bilo dovoljno da tokom razgovora američkog predsednika Bajdena i britanskohg premijera Starmera u Vašingtonu ipak ne bude doneta odluka o davanju traženih dozvola Ukrajini. Međutim, dobri poznavaoci prilika u Vašingtonu ukazuju da razlog za nedonošenje pozitivne odluke na ukrajinske molbe ne treba tražiti u Putinovim pretnjama, već u američkim izborima zbog mogućnosti da donald Tramp ovu situaciju iskorsti za iznošenje optužbi na račun aktuelne administracije da SAD gura u nuklearni sukob. To potvrđuje i Trampova izjava samo dan nakon izrečenih Putinovih pretnji da Kamala Haris uvodi SAD u treći svetski rat, što je negativna odluka adminsitracije u potpunosti opovrgla.