Danas se navršavaju 23 godine od terorističkog napada 11. septembra 2001. godine na Sjedinjene Američke Države (SAD) - jedan od najtraumatičnijih događaja veka, u kojem je poginulo 2.977 ljudi i svih 19 otmičara aviona.
Tog kobnog utorka, devetnaest militanata, povezanih sa terorističkom grupom Al-Kaida, otela su četiri putnička aviona.
Dva su završila u simbolu ekonomske moći - Svetski trgovinski centar (Kule bliznakinje) na Menhetnu u Njujorku, treći se zario u glavno sedište Ministarstva odbrane - Pentagon u blizini Vašingtona, dok se četvrti srušio u polju kod Šanksvila u Pensilvaniji.
Veruje se da je plan bio napad na Belu kuću ili zgradu Kongresa - Kapitol u Vašingtonu.
Njujork: Udar na Kule Bliznakinje počeo u 08.46
Dva aviona Boing 767, koja su uzletela sa bostonskog aerodroma ka Los Anđelesu, udarila su u Kule bliznakinje u razmaku od 16 minuta.
Prvi na letu “AA11” sa 76 putnika, 11 članova posade i pet otmičara, udario je u Severnu kulu, između 93. i 99. sprata, u 08.46 po istočnom vremenu (14.46 po Srednjeevropskom vremenu).
Drugi na letu “UA175” sa 56 putnika, devet članova posade i pet otmičara, zabio se u 09.03 u Južnu kulu, nešto niže, između 77. i 85. sprata. Taj udar su u programu uživo videli milioni ljudi pred TV ekranima.
Nakon udara, zgrade su se zapalile, zatočivši ljude na višim spratovima. U roku od sat i 40 minuta, obe kule od 110 spratova (tada među pet najviših zgrada na svetu) srušile su se pojedinačno za oko 10 sekundi u ogromnom oblaku dima, koji je prekrio Menhetn. Prilikom urušavanja uništene su ili oštećene i okolne zgrade.
Procene su da je u tom trenutku u kulama bilo oko 17.400 ljudi. U Severnoj niko nije preživeo iznad zone udara. Međutim, u Južnoj kuli, grupa od 18 ljudi uspela je da pobegne sa spratova iznad zone udara.
Crni bilans – na licu mesta ili kasnije od povreda poginulo je 2.606 ljudi. Među njima su bila 2.192 civila, podrazumijevajući i pripadnike hitnih službi, medicinsko osoblje i slično. Poginula su i 343 vatrogasca, ali i 71 pripadnik raznih bezbednosnih službi, policije… Među žrtavama bili su državljani 77 zemalja. Hiljade ljudi je ranjeno ili je kasnije razvilo bolesti povezane sa napadima, a među njima i vatrogasci koji su radili u ruševinama.
Više od osam meseci bilo je potrebno da se raščisti “Nulta tačka”.
Nedavno su se pojavili i snimci urušavanja Kula bliznakinja koji do sada nisu viđeni.
Memorijalni prostor na donjem Menhetnu izgrađen je u vidu šume od 442 hrastovih stabala.
Sačuvano je jedno stablo, drvo kruške, koje je na neobičan način preživelo kolaps ispod brda betonskog i čeličnog krša.
Ponovo je sagrađen Svetski trgovinski centar 1 nazvan “Kula slobode” visine 541 metar, što je više od originalnog Severnog tornja Kula B, koji je bio visok 417 metara.
Vašington: Pentagon napadnut u 09.37
Treći avion Boing 757 na letu “AA77” je sa 53 putnika, šest članova posade i pet otmičara poleteo je sa aerodroma u Vašingotnu ka Los Anđelesu.
On se u 09.37 zabio i uništio zapadno krilo Pentagona. Od siline udara proizveo je vatrenu loptu 60 metara iznad krova.
U sedištu Ministarstva odbrane stradalo je 125 ljudi i još desetine teško povređeno.
Tadašnji predsjednik SAD-a Džordž Buš izjavio je da je u tom trenutku shvatio da je zemlja u ratu.
“Prvi avion je mogao da bude nesrećan slučaj. Drugi je bio definitivno napad. Treći je bio objava rata”, rekao je Buš za BBC-ijev dokumentarac.
Posle napada na Pentagon, FAA je prizemljila sve putničke avione na najbliže aerdrome – nekih 4.500 ljudi širom zemlje.
Renoviranje Pentagona potrajalo je nešto manje od godinu, a osoblje se vratilo u kancelarije u avgustu 2002.
Pensilvanija: Putnici pružali otpor, avion srušen u 10.03
Četvrti avion Boing 757 na letu “UA93” je sa 33 putnika, sedam članova posade i četiri otmičara uzletio sa Njuark aerodroma iz Nju Džerzija ka San Francisku.
Veruje se da je odloženi polazak zbog jutarnjeg saobraćaja na aerodromu, prvobitno zakazan za 08.00, odigrao važnu ulogu da avion ne stigne do svoje namenjene mete.
Otmica je počela 46 minuta nakon poletanja, a ne pola sata kao u slučaju druga tri aviona. Putnici smešteni u repu aviona počinju da zovu (37 poziva) porodicu sa mobilnih i avionskih telefona, pa su tako saznali za dvostruki napad u Njujorku.
Upravo zbog toga, putnici su znali da su osuđeni na smrt, pa su glasanjem odlučili da je najbolja strategija pružiti otpor teroristima.
Šest minuta putnici su pokušavali da na silu otvore vrata, uđu u kokpit i preotmu kontrolu nad avionom od otmičara, ali bezuspješno. Otmičari su krenuli da obrušavaju avion u praznu poljanu u Šenksvilu, u Pensilvaniji, pri brzini od više od 930 kilometara na sat. Nije bilo preživelih.
Bela kuća u tim trenucima nije znala da li je avion oborila vojska, jer je imala naređenje da spriječi napad na moguće mete Vašingtonu – Bela kuća i Kapitol.
Ukupan bilans žrtava i povređenih
Ukupan broj žrtava je 2.996 (zajedno sa 19 otmičarima).
Broj povređenih je bio oko 25.000 ljudi.
Među žrtvama su bila i 372 strana državljanina iz 102 zemlje.
Al-Kaida isplanirala napade iz Avganistana
Ekstremistička islamistička mreža Al-Kaida, predvođena saudijskim milijarderom Osamom Bin Ladenom, isplanirala je napade iz Avganistana, jer su krivili SAD i njene saveznike za ratne sukobe u muslimanskom svetu.
Otmice je izvelo devetnaestoro ljudi, radeći u tri tima od po pet članova i jednom od četiri. Svaka grupa je imala nekog ko je prošao pilotsku obuku u letačkim školama SAD-a.
Petnaest otmičara bili su iz Saudijske Arabije, dvojica iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, a po jedan iz Egipta i Libana.
Buš objavio “Rat protiv terorizma”
Američke službe su nekoliko sati nakon napada saopštile da su izvršioci napada pripadnici Al-Kaide.
Manje od mesec nakon napada, Buš je pokrenuo široku akciju uz podršku međunarodne koalicije pod imenom “Rat protiv terorizma”, kojom je počela vojna intervencija s ciljem okupiranja Avganistana, svrgavanja talibana s vlasti, ali i potrage za Bin Ladenom.
Dugogodišnja potraga okončana je tek 2. maja 2011. godine, kada je Bin Laden lociran i ubijen u susednom Pakistanu.
Američke trupe su Avganistan potpuno napustile krajem avgusta 2021.
Talibani su ponovo preuzeli vlast.
Rat SAD koštao 8 biliona i ubio skoro milion
Prema informacijama Projekta “Troškovi rata” (Cost of War) američkog Univerziteta Braun u Providensu u “Ratu protiv terorizma” do sada je ubijeno skoro 930.000 ljudi u direktnim borbama, a od toga je gotovo 400.000 civila.
Kancelarija za istraživačko novinarstvo izbrojala je najmanje 14.000 napada bespilotnim letelicama na osumnjičene za terorizam, a navodno je tom prilikom ubijeno između 9.000 i 17.000 ljudi, uključujući i do 2.000 civila, među kojima su i stotine dece.
Samo SAD je, prema istim izvorima, dvadeset godina “Rata protiv terorizma” koštale nezamislivih osam biliona dolara.
Glavni “planer” zatvoren u Gvantanamu
Navodni planer napada, Halid Šeik Muhamed, uhapšen je u Pakistanu 2003. godine zbog sumnje da je organizovao komunikaciju i finansiranje operacije.
On je, prema izvještaju američkog Senata, bio podvrgnut torturi tokom ispitivanja. Od 2006. se nalazi se u Gvantanamu. Trebalo je da mu se sudi pred vojnim tribunalom zbog njegove uloge, ali je proces protiv njega i drugih optuženih godinama odlagan.
Prema medijskim izveštajima od 1. avgusta, Muhamed i dva saučesnika pristali su na sporazum sa pravosuđem o priznanju krivice, saopštilo je Ministarstvo odbrane SAD-a. Tačni detalji još nijesu obelodanjeni. Dalji postupak je takođe za sada nejasan. Prema pisanju američkih medija, sporazumom bi izbegao smrtnu kaznu.
U Gvantanamu ne važe zakoni SAD-a
Kontroverzni, tajni vojni zatvor u zalivu Gvantanamo na Kubi otvoren je nekoliko meseci nakon napada – januara 2002.
Njegova funkcija je bila da van američke teritorije u njemu budu zatočeni navodni islamski teroristi bez suđenja.
U jednom periodu bilo je zatočeno 800 zatvorenika, osumnjičenih da su povezani sa terorizmom, nakon 11. septembra.
Vremenom, taj broj je pao na nekoliko desetina. Oni su vlasti SAD-a opisivale kao nezakonite boraca u “ratu protiv terorizma”.
Autor: Snežana Milovanov
