Mladić Rikardo (17), koji je pre nekoliko dana, tačnije 1. septembra ubio svoju porodicu u italijanskom gradu Paderno Dunjano, tokom ispitivanja je priznao da ih je masakrirao, ali "ne ume da objasni tačno kako je to uradio".
"Ubio sam svoje roditelje i brata jer sam mislio da ću tako živeti u slobodnom svetu. Osećao sam se potlačenim, autsajderom", rekao je istražiteljima srednjoškolac.
On se trenutno nalazi u prihvatnom centru maloletničkog zatvora Bekarija u Milanu. Cilj njegove kazne jeste da se organizuje reintergacija dečaka, odnosno, povrata, zrele, potpuno svesne odrasle osobe u društvo.
S obzirom da je maloletan, za njega važe principi maloletničkog krivičnog postupka koji je orijentisan na prevaspitavanje, resocijalizaciju i eventualno kažnjavanje u oblicima koji odgovaraju njegovoj ličnosti.
Zakonodavni sistem u ovom slučaju ima maloletnika kojem treba da se prilagodi i isprati njegov proces transformacije u budućnosti. Takva moraju biti i rešenja u ovom procesu, što je sigurno blaža kazna od kazne doživotnog zatvora jer se smatra da maloletnici njoj ne treba da podležu.
Foto: Pixabay.com
Kako stručnjak za italijanske medije kaže, u ovom slučaju se radi na prevaspitavanju, nikako ne na kažnjavanju što bi slučaj trebalo da bude i sa ostalim zatvorenicima.
On ističe da su kazne za maloletnike blaže, u poređenju sa kaznama za odrasle, ali je teško u ovom trenutku odrediti kakva će ona biti u ovom slučaju.
Mladić se ubrzo nakon počinjenog zločina našao pred tužiocem kojem je priznao da je roditelje i brata ubo "68 puta i da je to bilo uglavnom u vrat jer nije želeo da pate".
"Nisam mislio da ću doći do te tačke da poželim da ih ubijem, ali sam u poslednje vreme mislio samo na smrt", rekao je Rikardo.
Prema rekonstrukciji događaja, njegov 12-godišnji brat i Rikardo su noć pre ubistva igrali "soni" bez ikakve naznake da će sutradan da se dogodi ovakva tragedija.
Najviše uboda je zadobio baš mlađi brat, kojeg je prvog i napao. Nakon što je mališan vrisnuo, u sobu su utrčali roditelji koji su sledeći izbodeni.
Autor: Jovana Nerić
