Nemačka vlada namerava da smanji poreze za strance koji rade u deficitarnim zanimanjima u toj zemlji. Tome se protive mnogi političari, bez obzira na partijsku pripadnost. Poreske olakšice za kompanije, beneficije za najduži radni vek starijih zaposlenih, mere za smanjenje birokratije, samo su neke od stavki koje nemačka vlada namerava da iskoristi za jačanje nemačke privrede.
Treba poboljšati i useljavanje kvalifikovane radne snage: „Uvodimo smanjenje poreza za stranu kvalifikovanu radnu snagu u prve tri godine njihovog rada u Nemačkoj. Biće smanjenja poreza za 30, 20 ili 10 odsto za ljude koji nam dođu kao kvalifikovana radna snaga“, rekao je ministar finansija Kristijan Lindner, šef liberalne Slobodne demokratske partije (FDP), predstavljajući vladine mere.
Plan ne odobravaju mnogi u Nemačkoj. "Očigledna diskriminacija lokalnog stanovništva", "opasnost za socijalni mir", "otvoreno neprijateljska politika prema lokalnom stanovništvu", "nepromišljenost prema lokalnim radnicima" - komentari su opozicionih političara i predstavnika sindikata.
Kompanijama nedostaje pola miliona ljudiU Nemačkoj nedostaje oko 573.000 kvalifikovanih radnika, a da ima dovoljno zaposlenih, rast bi bio veći za više od jedan odsto.
Ali kritike stižu i iz vladajućih partija. Predstavnica Zelenih u Bundestagu Beate Miler Gemeke ističe da su po Ustavu svi ljudi jednaki pred zakonom. „U Nemačkoj imamo i Zakon o jednakom tretmanu, što znači da niko ne treba da bude lošije tretiran. Po mom mišljenju, donekle bi bila diskriminacija lokalnog stanovništva, ako kažemo da oni koji dolaze spolja, iz drugih zemalja, ostvaruju popust na porez koji svi plaćaju”.
Dakle, moglo bi da se pokaže neustavno ako određene grupe ljudi budu plaćene više od bruto plate za posao koji rade kao i svi ostali. Najviši kritičar ovog plana iz vladajuće koalicije je Hubertus Hajl (SPD), ministar rada. „Priznajem da nisam previše srećan zbog te tačke u sporazumu. Moramo to bolje da pogledamo“, rekao je ovaj socijaldemokrata. A Hajl se plaši da bi takva mera podstakla zavist i svađe. „Moramo da se pobrinemo da ne bude društvenih nesporazuma.
Liberali se mesecima bore da stimulišu privredni rast na sve dostupne načine i nemaju razumevanja za ovu kritiku. „Trenutno stanje kompanije je loše“, rekao je krajem maja čelnik Nemačke Industrijske i privredne komore Martin Vansleben. „Nada da bi dobro poslovanje u inostranstvu ili oživljena domaća tražnja mogli da deluju kao motor domaćih kompanija, propala je“, dodaje on. On objašnjava da ovo, kao i "konkretni strukturni izazovi", nastavljaju da opterećuju ekonomiju.
Ovi izazovi uključuju nedostatak kvalifikovane radne snage u Nemačkoj, koji se godinama nazire, a sada je veoma vidljiv. Razlog je sve veći broj ljudi koji odlaze u penziju, a sve manji broj mladih na raspolaganju. Prema mišljenju ekonomista, nedostatak kvalifikovane radne snage i radne snage uopšte predstavlja najveći rizik za privredni rast.
Foto: Pixabay.com
Prema aktuelnoj studiji Instituta za nemačku privredu, u Nemačkoj trenutno nedostaje oko 573.000 kvalifikovanih radnika. Ekonomisti su izračunali da bi privredni rast ove godine bio veći za više od jedan odsto, odnosno za 49 milijardi evra, da je na raspolaganju dovoljno kvalifikovane radne snage. To je mnogo kada se zna da stručnjaci za ovu godinu predviđaju rast od samo 0,2 odsto.
Vlada je 2020. godine donela Zakon o useljavanju profesionalne radne snage i od tada se stalno menjao, sa ciljem da se otklone što više birokratskih prepreka koje bi odvraćale kvalifikovane ljude od dolaska u Nemačku. I pored svih mera, u Nemačku ne dolazi dovoljno radnika. Verovatno i zato što se pročulo da je u toj zemlji veoma teško naći stan.
Ali i zato što je porasla netrpeljivost prema strancima, posebno u istočnim nemačkim pokrajinama. Prema studiji Bertelsman fondacije, samo 70.000 kvalifikovanih imigranata došlo je u Nemačku 2022. godine iz zemalja koje nisu članice Evropske unije. Doduše, ovo je premašilo rekord od 64.000 novodoseljenih kvalifikovanih lica iz 2019. Ali to je ipak premalo.
Poreski popust je dodatni pokušaj da se Nemačka učini privlačnijom za kvalifikovanu radnu snagu. Ministar rada Hubertus Hajl izražava sumnju da će ova mera prevazići druge poteškoće. „Ta stavka nije presudna“, kaže on i dodaje da je najvažnije otkloniti birokratske prepreke, ubrzati dodelu viza i unaprediti priznavanje stranih stručnih kvalifikacija.
Jezička barijera
A jezički problem je važan. Nemačka je na petom mestu po atraktivnosti za stranu stručnu radnu snagu, a ispred nje su četiri zemlje engleskog govornog područja. Kristof Majer, stručnjak za pitanja budžeta u poslaničkom klubu liberala, kritikuje ministra socijaldemokrata. „Izjave Hubertusa Hajla ne unapređuju Nemačku ni malo“, rekao je on novinskoj agenciji AFP. On je dodao da su poreske olakšice kao stimulans za imigrante sa visokim kvalifikacijama u međuvremenu „deo rešenja za nedostatak kvalifikovane radne snage u polovini Evropske unije“.
Nemačka vlada je 2018. godine, u odgovoru na pitanje predstavnika Zelenih, navela niz zemalja Evropske unije u kojima već postoje poreske olakšice za kvalifikovane radnike iz inostranstva. To su Belgija, Danska, Finska, Francuska, Irska, Italija, Luksemburg, Malta, Holandija, Austrija, Portugal, Švedska, Španija, Velika Britanija i Kipar. Ovo je u ponedeljak istakao portparol nemačke vlade Štefen Hebestrajt: „U svim ovim zemljama, kao i u mnogim drugim evropskim zemljama, postoje takve poreske olakšice kako bi se privukla kvalifikovana radna snaga“.
Hebestrajt je objasnio da cilj Vladinih mera nije da se uvedu olakšice za sve strane radnike, već samo za "određene oblasti" za koje se sada izrađuju detaljni planovi. „Postojaće minimalna godišnja plata od koje će važiti pravilo, kao i gornja granica, tako da multimilioneri neće imati poreske privilegije da dođu u Nemačku.
Autor: Dalibor Stankov
