Avio-kompanija Boing priznala je krivicu za prevaru u vezi sa padom dva aviona 737 Maks u Indoneziji i Etiopiji 2018. i 2019. godine.
Boing je pristao da prizna krivicu zbog niza skandala za avion "737 max", a preti im drakonska kazna. Avio-kompanija Boing priznala je krivicu za prevaru u vezi sa padom dva aviona 737 Maks u Indoneziji i Etiopiji 2018. i 2019. godine, u kojima je poginulo 346 putnika i članova posade i moraće da plati kaznu od 243,6 miliona dolara, objavili je američko Ministarstvo pravde.
Sporazum takođe predviđa da će nezavisni organ u naredne tri godine nadgledati Boingove procedure za bezbednost i kvalitet, kao i da će avio-kompanija uložiti najmanje 455 miliona dolara u svoje programe usklađenosti i bezbednosti.
Avio gigant, kako su ranije preneli mediji, izjasniće se krivim za prevaru u SAD46 i suočava se sa krivičnom kaznom od čak 487,2 miliona dolara. Tužioci su utvrdili da kompanija nije ispunila dogovor iz 2021. godine.
Boing će se izjasniti krivim za zaveru u vezi sa dve fatalne nesreće svog mlaznog aviona "737 Max", što je sporazum koji sramoti poznatog američkog proizvođača aviona kao prestupnika, ali izbegava težak sukob u sudnici dok pokušava da se oporavi od višestrukih kriza.
Prema sporazumu sa američkim tužiocima, ova kazna od 487,2 miliona dolara je maksimalno dozvoljenom zakonom. DOJ je zatražio od sudije da kreditira Boeingu za prethodnu kaznu koju je platio, čime bi nova kazna bila smanjena na 243,6 miliona dolara, ako bude odobrena.
Hronologija
Dana 29. oktobra 2018. godine avion Boeing 737 Max na letu 610 kompanije "Lion Air" poleteo iz Džakarte, u Indoneziji, da bi se samo nekoliko minuta kasnije srušio u Javansko more pri čemu su svi u avionu poginuli.
Tehnički uzroci pada su tada bili nepoznati, ali se sumnjalo na novi kontroverzni sistem nazvan MCAS (Maneuvering Characteristics Augmentation Sistem) koji je u kombinaciji sa neispravnim senzorom mogao da dovede do nesreće.
Boingov odgovor na ovu neseću je sve šokirao. Umesto istrage o eventualnim tehničkim nedostacima novog sistema, kompanija je pokušala da krivicu svali na pilota. Posebno su se istakle ksenofobične izjave zvaničnika koji su tvrdili da se "nesreća nikada ne bi dogodila da je avionom upravljao američki pilot".
Samo 19 nedelja kasnije, let 302 "Ethiopian Airlinesa", još jedan avion Boing 737 Max, napustio je Adis Abebu i srušio se u blizini grada Bišoftu, ponovo ubivši sve koji su se našli u njemu.
Istražitelji su i ovog puta u svojim izveštajima analizirali rad MCAS sistema koji je, kako se navodi, bio zadužen da gura nos aviona nadole. Sa druge strane, iz kompanije su, slično kao i u slučaju nesreće u Indoneziji, ostali pri tvrdnjama da je glavni uzrok tragedije "nekompetencija pilota". Međutim, kako će istraga kasnije pokazati, piloti nisu ni znali da takav sistem uopšte postoji u avionu. Njima je kontrola nad letelicom bila praktično "preoteta" od strane softvera čijeg postojanja nisu bili ni svesni.
Bilo kako bilo, u ove dve nesreće nastradalo je 346 ljudi.
Kako se navodi u Netfliksovom filmu "Downfall", koji govori o padu ova dva aviona Boing 737 Max, u svakom trenutku je u upotrebi bilo oko 10.000 Boing aviona u više od 150 zemalja. Reputacija kompanije je bila toliko sjajna da nakon prve nesreće stručnjaci jednostavno nisu mogli da shvate da bi greška mogla biti u dizajnu aviona.
"Mislim, to je bio Boing!" rekao je Džon Ostrover, glavni urednik lista "The Air Current."
Autor: Snežana Milovanov
