Službe bezbednosti osujetile su pokušaj državnog udara u Kijevu, što pokazuje da Kremlj i dalje nastoji da iznutra destabilizuje zemlju sa kojom je u ratu.
Ukrajinska Služba državne bezbednosti (SBU) otkrila je da je uhapsila grupu koja je planirala da izazove masovne nerede u Kijevu posle Dana ustava. Tačnije, ova četvorica su se spremala da zauzmu zgradu Vrhovne Rade (ukrajinskog parlamenta) 30. juna i proglase „privremenu vladu“.
Zauzeti parlament nije lak zadatak. Zbog toga su osumnjičeni nameravali da organizuju navodno mirno okupljanje u centru prestonice. U jednom trenutku bi na društvenim mrežama širili informacije o „nemirima” u Kijevu i tokom te konfuzije pokušali bi da uđu u zgradu parlamenta i zauzmu je.
Ukoliko aktuelna vlast ne ispoštuje njihove zahteve da podnese ostavku, zaverenici su planirali da preuzmu vlast i postave sopstveno vojno-političko rukovodstvo. Ne zna se pod kojim izgovorom su planirali da privuku veliki broj ljudi u centar prestonice, niti kako su tačno nameravali da upadnu u institucije, jer je prostor oko zgrade Vlade u Kijevu proglašen za bezbednosnu zonu sa ograničenim pristup za ljude, uključujući ograničeno pravo na demonstracije.
Glavni ukrajinski tužilac rekao je da su četvorica muškaraca optužena za izdaju, dok su dvojica zadržana u pritvoru iz predostrožnosti. U skladu sa državnom politikom, imena optuženih nisu objavljena u javnosti.
Međutim, ukrajinski mediji pišu da su uhapšeni muškarci agenti koji rade u ime Rusije, a vođa grupe poznat je bezbednosnim službama od 2015. godine jer je koorganizovao različite antiukrajinske akcije. Navodno je pokušao da iznajmi salu od 2.000 mesta u Kijevu i takođe se raspitivao o angažovanju privatnog obezbeđenja da im pomogne da preuzmu parlament. Ukoliko budu proglašeni krivima, osumnjičenima preti kazna do deset godina zatvora.
Policija je prilikom pretresa kuća osumnjičenih otkrila oružje, municiju, mobilne telefone, kompjutersku opremu i beleške sa dokazima o kriminalnim radnjama. Istragu vode vlasti Ivano-Frankovske oblasti na zapadu zemlje.
Organizatori je trebalo da koriste istu strategiju koja je viđena poslednjih godina u Ukrajini, ali i u drugim zemljama u kojima Moskva pokušava da stekne uticaj. Na primer, u novembru 2021. Zelenski je rekao da su bezbednosne službe sprečile zaveru za rušenje njegove vlade. Samo mesec dana pre nego što je Putin pokrenuo sveobuhvatnu invaziju u februaru 2022. godine, britanska vlada je saopštila da Moskva razvija planove za orkestriranje državnog udara u Ukrajini kako bi postavila proruskog lidera.
Pored oružanih napada, Kremlj pokušava da destabilizuje zemlju i kampanjama u kojima nastoji da podstakne nezadovoljstvo građana širenjem dezinformacija na društvenim mrežama. SBU je takođe zaustavila najmanje 10 pokušaja ubistva Zelenskog od 2022. U maju su ukrajinske bezbednosne službe uhapsile dvojicu ukrajinskih pukovnika i optužile ih za učešće u razrađenom planu ubistva predsednika i drugih visokorangiranih političara. Zelenski je prošle godine upozorio da Moskva pojačava svoju kampanju da seje razdor kroz dezinformacije i tajne akcije. Kampanja je dobila kodni naziv „Majdan 3“, što se odnosi na ustanak 2014. na istoimenom trgu, koji je doveo do svrgavanja proruskog predsednika Viktora Janukoviča.
Autor: Iva Besarabić
