Prvi TV duel Bajdena i Trampa zakazan za 27. jun. Koliko su debate vazne, kako uticu na tok kampanje i kakva se istorija krije iza njih, saznajte u novoj analizi IPESE.
Američki predsednik Džo Bajden i bivši američki predsednik Donald Tramp dogovorili su datume dve izborne debate. Prva će biti održana 27. juna, a domaćin će biti CNN, dok je druga zakazana za 10. septembar i njen domaćin biće ABC. U trećem delu VODIČA ZA AMERIČKE IZBORE, koji je pripremio Institut za politiku i ekonomiju jugoistočne Evrope IPESE, objašnjavamo kad je nastao sistem predsedničkih debata, ko ih organizuje, kakva su pravila, koliko utiču na rezultate izbora…
Brzi dogovor o dva datuma debata usledio je nakon što je šef Bele kuće rekao da ne namerava da učestvuje u uobičajenim jesenjim debatama u organizaciji Komisije za predsedničke debate. Njegov tim predložio je okršaj pred kamerama u medijskim kućama, pa je Bajden javno rekao da je prihvatio poziv CNN-a uz poruku: „Na tebi je, Donalde“.
Organizovane predsedničke debate su relativno nova pojava u izbornom procesu u SAD, iako ih je povremeno bilo i u 19. veku.
Tramp, koji je insistirao da je spreman za debatu bilo gde i bilo kad, na svojoj društvenoj mreži Truth Social odgovorio je će biti tamo uz poruku koju izgovaraju voditelji pred početak bokserskih mečeva: „Spremimo se za tuču!“
Imajući u vidu polarizaciju u američkom društvu, ali i retoriku koju obojica kandidata koriste – Tramp Bajdena naziva najgorim predsednikom u istoriji i čovekom koji će izazvati treći svetski rat, dok Bajden insistira na tome da je Tramp osuđeni kriminalac koji se bori samo za sebe – mnogi ove debate smatraju veoma važnim. Tramp i njegov tim veruju da je glavni zadatak da pojačaju zabrinutost glasača zbog Bajdenovih godina i mentalnog zdravlja, dok Bajden i njegov tim smatraju da mogu da iskoriste Trampovu retoriku protiv njega i podsete birače zašto su aktuelnom šefu Bele kuće pružili podršku četiri godine ranije.
Najgledanija predsednička debata u istoriji je prvi okršaj Klintonove i Trampa 2016. sa 84 miliona gledalaca.
Neočekivani termin
Zanimljivo je da je najavljena debata 27. juna zakazana neočekivano rano. I to u trenutku kada ni jedan, ni drugi kandidat nisu formalno predsednički kandidati svojih partija. Očekuje se da će Tramp to postati tek nakon Republikanske nacionalne konvencije u Milvokiju od 15. do 18. jula, a Bajden nakon Demokratske nacionalne konvencije u Čikagu od 19. do 22. avgusta.
Ova debata će biti različita od uobičajenih i po tome što će se na njoj sukobiti samo Bajden i Tramp, a izostaće treći kandidat – Robert Kenedi, ali i po tome što neće biti gledalaca. Pozicija dvojice političara i to ko će imati završnu reč odlučeni su bacanjem novčića, a debate će moderirati Džejk Taper i Dana Beš.
Inicijativu za organizovanje predsedničkih debata pokrenuo je 1956. student Univerziteta u Merilendu Fred Kan, doseljenik iz Nemačke i veteran Korejskog rata.
Student osmislio koncept
Predsedničke debate su relativno nova pojava u izbornom procesu u SAD. Političkih rasprava između kandidata bilo je povremeno i u 19. veku, ali njih nije moglo da prati mnogo ljudi, pa niti su bile obavezne, niti je bilo bilo kakvih pravila. S pojavom televizije, mnogo toga se promenilo, pa je 1956. student Univerziteta u Merilendu Fred Kan, doseljenik iz Nemačke i veteran Korejskog rata, pokušao da organizuje debatu između Adleja Stivensona i Dvajta Ajzenhauera. Do nje nije došlo, ali zahvaljujući ovoj inicijativi organizovane su tri debate Džona Kenedija i Ričarda Niksona 1960.
– Ideja debate, koja je do tada smatrana anahronizmom, postala je tema razgovora i 1960. dobila je tri termina na televiziji – rekao je Kan za NPR 2012.
Nakon okršaja Kenedija i Niksona predsedničke debate nisu organizovane sve do 1976. Tada su se, pred kamerama, sukobili Džerald Ford i Džimi Karter. Sponzor ovih događaja bila je Liga žena glasača, koja je bila sponzor i 1980. i 1984. Kada su odustali od toga jer su kandidati pokušavali da kontrolišu svaki aspekt debate, dve velike partije su organizovale Komisiju za predsedničke debate i ona je bila organizator ovih okršaja kandidata sve do ove godine.
O uticaju debata na izborne rezultate često se raspravlja jer pojedini stručnjaci smatraju da nije najjasnije da li nastup pred kamerama zaista može da promeni mišljenje glasača, posebno u jako polarizovanom društvu.
Uticaj debata na izbor kandidata
O uticaju debata na izborne rezultate često se raspravlja. Pojedini istoričari i analitičari smatraju da je Džon Kenedi tesno pobedio Ričarda Niksona nakon odličnog nastupa u prvoj TV debati 1960, da je Džerald Ford izgubio izbore 1976. zbog užasnog odgovora na pitanje o sovjetskim trupama u istočnoj Evropu tokom debate, a da je Ronaldu Reganu glumačko iskustvo iskorišćeno u TV okršajima pred kamerama donelo dva mandata. Drugi stručnjaci smatraju da nije baš najjasnije da li nekoliko nastupa pred kamerama zaista može da promeni mišljenje glasača, posebno u jako polarizovanom društvu.
Prema istraživanjima organizacije Pew Research Center sprovođenim nakon izbora od 1988. do 2016, oko 60 odsto birača smatra da su im debate bar donekle pomogle u odluci za koga da glasaju. Procenat je bio najveći 1992 – čak 70 odsto – i to nakon debata Džordža Buša, Bila Klintona i Rosa Peroa, a najmanji – svega 10 odsto – 2016. godine, nakon okršaja Hilari Klinton i Donalda Trampa.
Prema istraživanjima organizacije Pew Research Center sprovođenim nakon izbora od 1988. do 2016, oko 60 odsto birača smatra da su im debate bar donekle pomogle u odluci za koga da glasaju.
Ipak, jedno je jasno, debate imaju veliku gledanost. Više od 73 miliona ljudi gledalo je prvi okršaj Trampa i Bajdena 2020, pokazalo je istraživanje Nilsen medija. To je treća najgledanija debata u istoriji, a ispred nje su prvi okršaj Klintonove i Trampa 2016. sa 84 miliona gledalaca i debata Džimija Kartera i Ronalda Regana sa 80.4 miliona.
Autor: Dubravka Bošković
