AKTUELNO

Ho Van Lang živeo je srećnim životom 41 godinu daleko od civilizacije u vijatanmskoj džungli, a onda su ga pronašle spasilačke misije. Iako mnogima deluje kao dobar scenraio za film, Ho Van iza sebe ima neverovatnu priču.

Spašen je pre 11 godina iz džungle, gde nije imao nikakvog kontakta sa drugim ljudima, a kamoli sa modernom civilizacijom.

Kako se našao u džungli?

Njegov otac, ratni veteran Ho Van Tan, tamo je doleteo 1972. godine kada su američke trupe bombardovale njegovo selo i pobile mu celu porodicu.

Budući da je bio izolovan od stvarnog sveta, sve vreme je verovao da rat i dalje traje te se trudio da istraje u svojoj nameri da zaštiti porodicu.

Kako se okolno selo razvijalo, a ljudi sve više zalazili u džunglu, porodica Ho Van Tana se sklanjala sve više i više, tragajući za hranom, loveći i živeći u improvizovanim kućicama na drvetu.

Daleko od civilizacije ili ipak ne?

Ipak, njihovo prisustvo nije ostalo nezapaženo, te su legende o njihovom načinu života postale sve glasnije. Živeli su daleko od sveta, Lango čak nije ni znao da žene postoje, jer mu otac to nije objasnio.

Za Langa i Tana, pre dvadesetak godina se zainteresovao Ho Van Tri, jedan od Tanovih ostalih sinova, koji je ipak preživeo američke bombe, iako Tan sve do danas ne veruje u to.

Kada je konačno našao oca i brata, počeo je redovno da ih obilazi, odnoseći im začine i ubeđujući ih da treba da se vrate nazad u selo, a kada se Tanu pogoršalo zdravstveno stanje, organizovao je njihovo “spasavanje”.

- Delovao je ushićeno što se vraća nazad. Ne oklevajući nijednog momenta, pristao je da sa mnom, svojim bratom i prevodiocem krene u srce džungle. Imao sam potpuno druga očekivanja od razgovora s njim, pa nisam ni shvatio da sam upoznao jednog od najljupkijih ljudi koje sam ikada sreo - rekao je direktor jedne turističke agencije Alvaro Serezo novinarima.

Kako je izlgedao njihov život?

On je pristao da živi pet dana tim životom, kako bi se bliže upoznao sa životom u džungli.

Prema njegovim rečima, Lang je poput deteta: za njega ne postoji nijedan drugi vremenski koncept mimo dana i noći; ne zna ni za jedan izvor energije osim sunca i vatre, a o spoljašnjem svetu zna samo o stvarima o kojima mu je otac pričao, kao što su avioni.

Tan je namerno ograničio informacije koje prenosi sinu: verujući da van šume i dalje besni rat, želeo je da se njegov sin plaši ljudi, kako bi bio što obazriviji. Na Alvarovo pitanje koliko je ljudi video u životu, Lang odgovara "pet", kao i da je od njih uvek bežao, "jer će ga povrediti".

Po povratku u civilizaciju, na Langa je najjači utisak ostavila vožnja automobilom.

Na putu u bolnicu, gde je obavljen pregled, vozio se automobilom, koji je za njega bila apsolutna senzacija.

Takođe, oduševio se prijateljskim odnosom prema domaćim životinjama, budući da su u džungli one uvek bežale od njega.

Život u civilizaciji

Jedini zdravstveni problem koji su otac i sin ikada imali bio je onaj koji ih je snašao po povratku među ljude. U dodiru sa bakterijama i virusima, na koje njihov imuni sistem nije navikao, odmah su se razboleli.

Lang, koji je sa svojim ocem živeo na voću, povrću, medu i mesu majmuna, zmija, guštera, žaba, slepih miševa, ptica i riba, morali su da se adaptiraju na novi način života.

Ipak, nije im bio problem da pokažu ekipi kako se lovi i sprema pacov. Za ovakve poduhvate otac i sin koristili su zamke napravljene od aluminijuma iz helikoptera koji se, za vreme rata, srušio u džungli.

Civilizaciji ga je koštala života

Nažalost, u novembru 2021. godine "Tarzan" je umro od raka jetre u 52. godini nakon što je naišao na "fatalne posledice" savremenog života, nakon što je počeo da jede prerađenu hranu, a ponekad i da pije alkohol.

Njegov prijatelj Alvaro, koji je snimio i dokumentarac o Langu ispričao je:

- On je bio najfascinantnija osoba koju sam ikad upoznao. Želeo sam da naučim nešto novo o preživljavanju u džungli, pa me je Lang odveo u kolibu u kojoj je živeo 40 godina. Dok smo preživljavali u džungli, sve što sam ja radio satima, on je mogao da završi za nekoliko sekundi. Bio je malo dete sa veštinama super čoveka.

Autor: Aleksandra Aras