Tajanstvene jame na drevnim vulkanima Marsa mogle bi da ponude utočište za buduće astronaute i da otkriju potencijalne znakove života, a to podstiče naučnu znatiželju i buduće istraživačke misije.
Mars je dom nekoliko intrigantnih jama koje su zaokupile pažnju naučnika i svemirskih entuzijasta. Te jame, smeštene na bokovima drevnih vulkana u regiji Tarsis, postale su tema ponovnog interesovanja zahvaljujući nedavnom ponovnom pojavljivanju slike HiRISE kamere iz 2022. godine, na HiRISE slici dana koju svakodnevno objavljuje Univerzitet u Arizoni.
Trenutni nedostatak vulkanske aktivnosti na Marsu znači da nema pretnje od erupcija, ali zaostale podzemne cevi lave još uvek mogu biti prisutne. Brendon Džonson, geofizičar s američkog Univerziteta Purdu, objasnio je da su te rupe verovatno "svetlosna okna", gde se tlo iznad cevi lave urušilo i stvorilo velike otvore.
Potencijalno utočište i za astronaute?
Postoji više od jedne od tih jama na Marsu. To su mesta gde bi astronauti mogli da odu i da budu sigurni od radijacije, objašnjava Džonson.
Dubina i opseg tih jama ostaju nejasni. Na Zemlji te cevi lave mogu biti dovoljno velike da po njima može da se hoda, ali mogu biti i male, ili praznine mogu biti diskretne, odnosno diskontinuirane, kaže Ros Bejer, planetarni naučnik s Instituta SETI. To ukazuje da jame na Marsu mogu dovesti do većih stena ili pak biti tek izolovane rupe. Nema načina da znamo šta je u njima dok ih detaljnije ne istražimo, dodaje Bejer.
Istraživanje tih jama ključno je ne samo za potencijalne ljudske misije već i za potragu za vanzemaljskim životom. Zaštićeno okruženje unutar tih rupa moglo bi pružiti utočište od surove Marsove površine, slično cevima lave na Mesecu, koje mogu doseći temperature čak do 17 Celzijusovih stepeni, što je održivi uslov za život. Iako je neizvesno jesu li Marsove cevi lave jednako tople, to je mogućnost koju vredi istražiti.
Potreba za robotskim misijama jednako u marsovske jame
Trenutno primarni podaci o marsovskim jamama dolaze sa kamera u orbiti poput HiRISE. Lansiran na NASA-inu Mars Reconnaissance Orbiteru (MRO) 2005. godine, HiRISE je najsnažniji teleskop koji je napustio Zemljinu orbitu, znatno poboljšavajući naše razumevanje Marsa s dosad više od 80.000 snimljenih fotografija.
Međutim, postoje i ograničenja. Nažalost, postoji ograničenje 'ugla' koji možemo da dobijemo iz orbite da pogledamo 'u' te jame. Tako ponekad možemo videti 'zidove', a ponekad ne možemo, objasnio je Bejer.
Da bi naučnici zaista razumeli te jame, možda će biti potrebno da se pošalje rover da ih se istraži. Postoje misije koje se predlažu da bi se robot popeo i spustio u jedan od ovih krovnih prozora i da bi mogao da istraži šta se nalazi unutar njih, kaže Džonson. Iako te jame nude obećavajuću lokaciju za traženje vanzemaljskog života, važno je ne preterivati s očekivanjima. To je dobro mesto koje treba pogledati, navodi Džonson.
Zasad će MRO i druge svemirske letelice u orbiti Marsa nastaviti da snimaju slike ovih vulkanskih područja, radi što detaljnijeg uvida u njih.
Autor: Dubravka Bošković
