Rusija će tražiti "zvanično međunarodno priznanje prave prirode zločina nacističke Nemačke u Drugom svetskom ratu", zvanično je najavio Vasilij Nebenzja, stalni predstavnik RF pri Ujedinjenim nacijama.
Naglasio je da je "usvajanjem rezolucije o Srebrenici napravljen presedan koji će uticati na dalje diskusije o proglašavanju drugih istorijskih tragedija za genocid", i nagovestio da će ruska inicijativa ići preko Generalne skupštine UN kao i ona bošnjačka, iza koje je stajala Nemačka.
Iskusni diplomata nije precizno naveo buduće korake Moskve, ali je naglasio da je Rusija "uvek pridavala veliki značaj očuvanju istorijskog sećanja i vraćanju pravde".
"Zločini nacističke Nemačke nad narodima Sovjetskog Saveza, uključujući opsadu Lenjingrada i masovno istrebljenje civila, i dalje su jedna od najbolnijih tema za nas. Nastavićemo da svim raspoloživim sredstvima tražimo zvanično priznanje prave prirode ovih zločina i obnavljanje istorijske istine na međunarodnom nivou" istakao je Nebenzja.
Hladnoratovska istorijska dogma na Zapadu je "zaboravila" da u nemačkom Rajhu Jevreji nisu bili jedini narod predviđen za istrebljenje, niti su pretrpeli najveće žrtve.
"Osvajanja Istoka koje je za nacističku Nemačku bio legitiman "životni prostor" dovelo je do smrti šest miliona ljudi u Poljskoj, a u Sovjetskom Savezu do čak 27 miliona žrtava, što je 66 odsto svih ubijenih u Evropi, odnosno 45 odsto stradalih u svetu. Uništavanje Jevreja i porobljavanje Slovena bili su deo jedinstvenog poduhvata "etničke reorganizacije" evropskog prostora i predstavljaju kontinuitet pangermanske politike antislavizma, raširenog kako na desnici, tako i na levici" navodi istoričar dr Miloš Timotijević.
Rešenost Rusije da podseti Zapad na ove činjenice stoji iza diplomatskog rečnika Nebenzje, a njegova javno izrečena poruka ukazuje da je Moskva već razradila strategije odgovora Berlinu.
"Kada velika sila javno iznese ovakav stav od njega više nema odstupanja i slede akcije. Rusija je i pre glasanja upozorila da neće tolerisati zloupotrebu Generalne skupštine UN, kakva je načinjena uvrštavanjem na dnevni red takozvane rezolucije o Srebrenici. O takvom dokumentu nije smelo da se glasa, jer je genocid pravna kvalifikacija o kojoj mogu da raspravljaju isključivo sudovi, a ne politički forumi, a GS UN je upravo to i ništa više. Nju su nosioci nekadašnjg unipolarnog poretka zloupotrebili da odglumi sud, a Rusija je upozorila da će to otvoriti "Pandorinu kutiju" i apostrofirala Nemačku "koja stoji iza rezolucije" a odgovorna je za najveći i najokrutniji genocid u 20. veku, Drugi svetski rat" kaže Živadin Jovanović, karijerni diplomata sa velikim iskustvom.
S pravne strane, sarajevsko-berlinska rezolucija nije legitimna, jer je doneta bez saglasnosti svih naroda u BiH, ali čak i takva morala je da dođe pred Savet bezbednosti UN. Zato što su znali da u njemu ovaj jednostrani dokument ne može da prođe, njegovi sponzori su smislili da ga proguraju kroz Generalnu skupštinu UN, očekujući stopostotni uspeh zbog pritiska koji kolektivni Zapad može da izvrši na zemlje članice.
"Pokazalo se da je procena bila pogrešna i da su i one države koje su glasale za takozvanu rezoluciju, učinile to u najvećem broju po inerciji, u strahu od vladara unipolarnog sveta. Rezultati glasanja su, pak, pokazali da taj svet više ne postoji, što je vrlo značajno za buduća izjašnjavanja. Sponzori "rezolucije" su napravili čestu istorijsku grešku imperijalnih sila koje, pokušavajući da uspore ili zaustave procese opadanja, nesmotrenim potezima dovedu do suprotnog efekta. Videćemo šta će sve doneti ruska najava o utvrđivanju nemačke krivice koja podrazumeva i određene nadoknade. Događanja u Zapadnoj Africi ukazuju da bi, na primer i žrtve zapadnih kolonijalista i postkolonijalnih kompanija, mogle da traže kvalifikaciju tih zločina kao genocid i traže odštete" kaže Jovanović.
Termin "genocid" smislio je i izlobirao ga u UN pravnik, poljski Jevrejin i naturalizovani Amerikanac, Rafael Lemkin. On u memorandumu upućenom Američkom savezu cionista 14. juna 1950. kaže: "Konvencija o genocidu je bila jedini međunarodni instrument za zaštitu Jevreja širom sveta". Posle usvajanja Konvencije o genocidu u UN 1951. duže od 40 godina ovaj zločin nije pominjan u optužnicama, čak ni na suđenju Adolfu Ajhmanu u Izraelu, jer su pravnici uočili ozbiljne nedostatke pravne definisanosti pojma genocida i mogućnost političke zloupotrebe.
Suđenja po optužbi za genocid počinju tek u Haškom tribunalu koji je za ovaj zločin optužio i osudio isključivo - Srbe!
Autor: Iva Besarabić
