Postoji mnogo primera u svetu kako život može biti okrenut situacijama koje nikome ne padaju na pamet da ih mogu zadesiti. Isto se dogodilo i jednom čoveku iz Kolorada, kojem se svet srušio pre 10 godina, kada je saznao za ne jednu, već dve užasne dijagnoze u njegovoj porodici.
Naime, njegov trenutak očaja krenuo je u dečijoj bolnici u Koloradu, dok je sa svojom suprugom, Dajanom, čekao da vidi šta se dešava sa njihovom četvorogodišnjom mezimicom.
"Dajana mi je toliko stiskala ruku da sam mislio da će mi smrviti kosti. Naša ćerka Neva ležala je negde iza staklenih vrata na kojim je pisalo "Ne ulazi". Poslednjim atomima snage borio sam se da ne uletim unutra, ali baš tada, izašao je pedijatar i saopštio nam rezultate skenera mozga," priseća se skrhani otac.
Nažalost, rezultati skenera pokazali su tumor u hipofizi mozga, što znači da je operacija neminovna. Iako nije postojala opasnost od proširenja po celom telu, pozicija tumora je bila riskantan i svaki njegov rast značio je opasnost po devojčicin život.
"Nevina dijagnoza je izuzetno retka. Od, otprilike, 75 miliona dece u Sjedinjenim Državama, 300 godišnje ima njenu dijagnozu," rekao je otac, prenosi Dejli Mejl.
Nakon duge borbe i mnogo neprospavanih noći, malena Neva konačno je puštena kući, ali pod uslovom da se na svakih dva meseca ponovi magnetna rezonaca, u slučaju da se tumor vrati.
Godinu dana kasnije, stvari su ponovo počele da se komplikuju. Njegova supruga, Dajana, krenula je da oseća bolove u rukama, koji su vremenom postali nepodnošljivi. Sledeći put kada je njihova ćerka otišla na kontrolu, odlučili su da bi najbolje bilo da se i ona prekontroliše. Nažalost, rezulatati koji su stigli dotkuli su ih do kraja. Ustanovljena su joj dva tumora u mozgu, oba izuzetno agresivnog oblika, koji vrlo malo ljudi preživi.
"Dajani je dijagnostifikovan glioblastom, žestok i uglavnom tragičan oblik tumora. Šanse su joj bile 1 prema 150.000. Nije mi jasno kako je tako mlada mogla da ga dobije, uglavnom se javlja u poznijim godinama. Nie mi jasno ni zašto su mi i ćerka i žena obolele za manje od godinu dana," očajno je rekao otac.
Srećom, njegova supruga bila je borac. Želela je lek i da se izleči i svojim stavom je, kako je rekao, umirivala njegovu dušu. Uz nju je verovao da su čuda moguća.
Nažalost, uprkos zadivljujućoj borbi, Dajana je preminula 11 meseci nakon dijagnoze.
"Do poslednjeg dana se uzdizala iznova i iznova, kao feniks. Nije posustajala i uvek je zračila smirenošću. Njena odanost životu mogla bi da bude inspiracija svim ljudima," kroz suze se prisetio muškarac.
Svoje poslednje dane provela je kod kuće, a poslednji udah joj je bio uoči novogodišnje noći, nakon što se pozdravila sa svim najmilijima u njenom životu.
"Nije mogla da lepše umre lepše, okružena sa toliko ljubavi. Ali kada nas je napustila, tuga je tako čvrsto zavladala, a ja sam se pravio da nije tako strašno, dok sam zapravo tonuo u ponor, sve dublje i dublje," rekao je suprug.
Na svu sreću, snagu je pronašao u njihovoj ćerki, koja je danas prelepa i srećna tinejdžerka.
"Naučio sam da nađem utehu čak i u najmračnijim trenucima. Shvatio sam da smo svim povezani kroz zvezde, kroz elemente prirode i druge energije koje nas okružuju. U tim vezama, pronašao sam mir, prihvatanje i radost," završio je muškarac.
Autor:
