Francuski predsednik Emanuel Makron nije slučajno izabrao da baš sad poseti Nemačku kao prvi francuski predsednik koji to čini u poslednje 24 godine. On i njegov nemački domaćin suočeni su s brojnim problemima: odnosi Francuske i Nemačke su u padu, u Ukrajini gube rat, a obe zemlje ekonomski stagniraju u odnosu na Kinu i SAD.
Makrona uz sve to očekuju izbori za Evropski parlament za dve nedelje, a tek je tu problema napretek – prema pisanju francuskog „Monda“, njegova koalicija u velikom je zaostatku za desnicom i možda će morati da se bori za treće mesto. Zato se postavlja pitanje da li će Pariz i Berlin, s obzirom na sve situaciju, uspeti da udahnu novi život svojim odnosima.
Nervoza pred evropske izbore
Stručnjak za Francusku, dr Dušan Gujaničić iz Instituta za političke studije podseća da je Makron trebalo da poseti Nemačku još prošle godine, međutim, ta je poseta odložena zbog političke situacije u Francuskoj. Sada francuski predsednik dolazi u posetu svom najbližem evropskom savezniku u finišu izborne kampanje za Evropski parlament, kada snagama koje su do sada dominantno vladale Evropom preti opasnost da budu značajno oslabljene, dodaje Gujaničić.
„Makron je toga apsolutno svestan, što pokazuje i njegova želja da se uključi u kampanju i u samoj Francuskoj, pristajući čak i na debatu sa Marin Lepen. S obzirom da je svestan da njegova stranka i stranke koje su mu bliske ne stoje baš najbolje, odlučio je da pojača kampanju i da slanjem dramatičnih poruka podigne ulog“, objašnjava on.
U EU ne funkcionišu ni privredni, ni politički motori
Kako za sada stvari stoje, i Nemačka i Francuska su u priličnim problemima i male su šanse da iz njih izađu, kaže dr Dušan Dostanić iz Instituta za političke studije.
On napominje da ni koalicija koju predvodi nemački kancelar Olaf Šolc ne stoji dobro – ni jedna članica „semafor koalicije“ zasebno ne nalazi se u vrhu, dok Alternativa za Nemačku (AfD) uživa stabilnu podršku, uprkos svim fabrikovanim aferama protiv njih. To, prema Dostanićevim rečima, znači da nemački građani ne samo da ne veruju političarima, nego ni mejnstrim medijima.
Foto: TANJUG/ZORAN ŽESTIĆ/TANJUG AP/PHILIPPE WOJAZER
Makron demonstrira nadmoć nad Šolcom
Gujaničić je skeptik u vezi sa postojanošću francusko-nemačkog bloka, koji je do sada bio temelj EU i to zbog nemačke pozicije koja je više usmerena na sopstvene nacionalne interese, nego na velike evropske planove i ideje.
„Veliko je pitanje da li sa nemačke strane postoji iskreno evropsko opredeljenje, odnosno rad na zajedničkom interesu i zajedničkim projektima. Vidimo da sve velike ideje u tom smislu dolaze od strane Makrona. Još nismo videli neku nemačku veliku evropsku ideju i pitanje je da li ćemo je i videti“, kaže on.
Makronov program je evrofederalistički – zalaže se za jačanje funkcija EU, zajedničkog tržišta, evra i uvođenje evropske odbrane i o tome je i govorio u ponedeljak u Drezdenu. Prema Makronovim rečima, Evropi je potreban „investicioni šok“ da bi odgovorila na izazove, a to se može postići ili udvostručavanjem budžeta „kroz zajedničke strategije zaduživanja, ili kroz već postojeće instrumente“.
Iz govora u Drezdenu može se zaključiti da francuski predsednik sebe vidi kao nadmoćniju političku figuru u odnosu na nemačkog kancelara Olafa Šolca i tu nadmoć želi da iskoristi, smatra Gujaničić.
U svetlu svih problema koji postoje u jednoj i drugoj zemlji, kao i u svetlu problema u samoj EU, pitanje je kako sačuvati evropsko zajedništvo i kako voditi zajedničku politiku, ako ne kako da se zajedništvo unutar Unije produbi. Ovo, prema Dostanićevim rečima, važi posebno u smislu odnosa prema Ukrajini, Kini i ekonomske stagnacije Nemačke.
„To je jedna od važnih stvari koja se ne može prevideti zato što je do sada važilo pravilo da se politički Francuska uvek trudila da ima malo veću težinu i da oni vode glavnu reč, dok su Nemci bili privredni motor EU. Sada, očigledno, taj privredni motor ne funkcioniše baš najbolje. A i sa ovim političkim motorom, sa Francuzima, izgleda da stvari ne stoje toliko dobro“, objašnjava on.
Dostanić podseća na Makronovu najavu vezanu za slanje trupa u Ukrajinu – Nemcima, kako kaže, nije stalo da u tome slede Francusku.
Ko će zameniti Ursulu?
Jedno od važnih pitanja o kojima će Makron sa nemačkim domaćinima raspravljati je budući predsednik Evropske komisije, smatraju naši sagovornici. Ursula fon der Lajen, koja je najavila svoju kandidaturu za to mesto i u idućem mandatu, nije bila najsrećniji izbor, kaže Dostanić. Veliko je pitanje kolikim autoritetom u ovom trenutku ona zapravo raspolaže.
U evropskim krugovima već se govori o tome da bi ratobornu Nemicu na čelu evropske vlade mogao da smeni italijanski tehnokrata, bivši guverner Centralne evropske banke i bivši italijanski premijer Mario Dragi.
„Ideja da se na čelu Evropske komisije napravi personalna promena, ne suštinska, možda i nije tako loša ideja. Međutim, tu opet stvari zavise od izbora za Evropski parlament, gde se formira opozicioni blok. Da li će ta opozicija biti suštinska ili neće, odnosi se na desne stranke jer ni među njima više nema jedinstvenog nastupa“, navodi Dostanić.
U slučaju da se formirao jedinstveni desničarski opozicioni front u Evropskom parlamentu, opozicija bi mogla da ima značajnu snagu, koja bi mogla da ugrozi Šolcove i Makronove planove, dodaje naš sagovornik.
Prema Gujaničićevom mišljenju, pitanje je može li Francuska sama da izgura Dragija za predsednika Evropske komisije. Bivši italijanski premijer dosta je blizak sa Makronom, njih dvojica slažu se u dosta pitanja. U svakom slučaju, Dragi je po političkim pogledima bliži Makronu od Ursule fon der Lajen, smatra Gujaničić.
„Mislim da će Makron pokušati da stvori neku vrstu koalicije za taj svoj predlog, uključujući Italiju, možda i Španiju. Jer veliko je pitanje da li će Nemci tako lako prepustiti poziciju predsednika Evropske komisije. Ali, sigurno je da će se oko toga voditi bitka sa dosta neizvesnim ishodom“, napominje on.
Makronove dramatične izjave u funkciji odbrane „bratstva i jedinstva“
Dramatične Makronove izjave koje je francuski predsednik dao neposredno pre puta u Nemačku (da Evropa nikada nije imala toliko unutrašnjih i spoljnih neprijatelja kao sada i da može da umre, kao i izjave da EU treba da bude spremna na svaki scenario radi postizanja mira u Ukrajini) teško je komentarisati. Prema Dostanićevim rečima, one podsećaju na izjave tipa „čuvajmo bratstvo i jedinstvo kao zenicu oka svoga“.
Pozivi na mobilizaciju i jedinstvo često su u EU korišćeni u poslednje vreme iz raznih razloga – od poziva da sve demokrate stanu u isti front protiv desnice, do poziva na ujedinjenje za odbranu ljudskih prava, protiv klimatskih promena, zaštite migranata…
„Sada je to još jedan poziv na mobilizaciju, gde više ne branimo klimu, ne spasavamo migrante i ceo svet, sada spasavamo demokratiju u Ukrajini, ako tako nešto u Ukrajini postoji, ako ima šta da se spasava“, zaključuje Dostanić.
