Rusko ministarstvo spoljnih poslova upozorilo je da će Moskva smatrati finske objekte i skladišta "legitimnim ciljevima" ako SAD rasporede nuklearno oružje u toj zemlji!
- Ne morate biti vojni strateg da biste shvatili da bi takvi objekti predstavljali izvor direktne pretnje i da bi, naravno, neminovno bili uvršteni na listu legitimnih ciljeva u scenariju direktnog vojnog sukoba između naše zemlje i NATO - rekla je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova na brifingu za novinare.
Njeni komentari su usledili nekoliko dana nakon što je finski predsednik Aleksandar Stub rekao da bi nedavno članstvo njegove zemlje u NATO-u moglo Finskoj da obezbedi "pravi resurs nuklearnog odvraćanja" u vidu američkih projektila. Govoreći o ovoj temi u petak, Stub je dodao da će finska vlada morati da odluči da li da promeni zakone kako bi dozvolila raspoređivanje nuklearnog oružja u zemlji.
Američki zvaničnici nisu javno komentarisali Stubove izjave, niti su izjavili da će nuklearno oružje biti raspoređeno u Finskoj.
Zaharova: "Veliko je pitanje u kojoj su meri građani Finske svesni rizika"
Zaharova je rekla da ukoliko američko nuklearno oružje bude isporučeno Finskoj ili nekoj drugoj zemlji severne Evrope, bezbednost zemalja u koje to oružje stiže nikako neće biti pojačana, već naprotiv, ugrožena.
Takođe je upozorila finsku javnost na Stubove komentare.
- Veliko je pitanje u kojoj su meri građani Finske svesni rizika sa kojima će morati da se suoče. Takva odluka će zaista mnogo promeniti u kontekstu bezbednosti zemlje i drugih važnih pitanja za tu zemlju - rekla je Zaharova.
Kako je preneo TASS, dodala je i da bi razmeštanje nuklearnog oružja u zemljama blizu ruskih granica neizbežno dovelo do vojnog sukoba između Rusije i NATO.
Finska je u aprilu prošle godine postala članica NATO-a što je više nego udvostručilo granicu tog saveza sa Rusijom. Ulazak Finske u Zapadnu vojnu alijansu mnogi posmatrači vide kao diplomatski udarac ruskom autokrati Vladimiru Putinu, koji je rekao da je jedan od njegovih ciljeva u ratu sa Ukrajinom da spreči širenje NATO na granice Rusije, ali je upravo invazija na Ukrajinu koja je navela Finsku i Švedsku da istovremeno podnesu zahtev za članstvo u NATO-u u maju 2022.
Prošlog meseca, Švedska je preskočila poslednju prepreku za članstvo kada je mađarski parlament odobrio ulazak zemlje u NATO. Proces članstva će biti završen kada Švedska dostavi zvaničnu dokumentaciju.
Međutim, Zaharova nije jedina u Kremlju koja se poslednjih dana ponovo oglasila na temu nuklearnog oružja. Kako se navodi u najnovijem izveštaju Instituta za proučavanje rata (ISV), različiti zvaničnici Kremlja nastavljaju da izdaju upozorenja u okviru tekućih ruskih informativnih operacija čiji je cilj slabljenje i odvraćanje zapadne podrške i pomoći Ukrajini.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov ponovio je u sredu da će Rusija upotrebiti nuklearno oružje samo ako "nešto ugrozi" postojanje Rusije.
„Pregledajte i otkažite ugovore“
Peskov je takođe optužio Zapad da "rutinizira" temu nuklearnog rata, koji je Peskov nazvao "izuzetno opasnim" i "neodgovornim".
Predsednica gornjeg doma ruskog parlamenta Valentina Matvijenko rekla je da Moskva mora da preispita i poništi međunarodne sporazume koji ne služe nacionalnim interesima Rusije, posebno neke međunarodne sporazume koje je potpisao bivši prvi sekretar Centralnog komiteta Komunističke partije Rusije. Sovjetski Savez Nikita Hruščov i drugi sovjetski i ruski lideri.
Njena izjava ukazuje na interes Rusije za otkazivanje širokog spektra međunarodnih sporazuma, uključujući potencijalno sporazum o neširenju nuklearnog oružja i neke druge bezbednosne sporazume.
ISV je nedavno upozorio da više zvaničnika Kremlja, uključujući i samog ruskog predsednika, "zvecka nuklearnim oružjem", ali njihovi analitičari i dalje procenjuju da je ruska nuklearna eskalacija u Ukrajini i šire malo verovatna.
