Američki predsednički izbori jedinstveni su po mnogo čemu – šef države, koji je ujedno i šef vlade, bira se indirektno, preko Elektorskog koledža, glasanje se održava na svake četiri godine još od 1792, predizborna kampanja traje skoro dve godine, a svaki korak izbornog procesa najmoćnije zemlje na svetu prati se do detalja širom planete.
Zbog svega toga, mnogi predsedničke izbore u SAD nazivaju najvećom političkom predstavom na svetu. A svaka predstava ima prvi čin. U borbi za Belu kuću finale tog prvog čina, upoznavanja sa glavnim junacima, tj. kandidatima, predstavlja takozvani „Super utorak“.
Predsednički izbori u SAD biće održani 5. novembra 2024, a ko će biti kandidati formalno će biti objavljeno tek na Republikanskoj nacionalnoj konvenciji u Milvokiju od 15. do 18. jula i Demokratskoj nacionalnoj konvenciji u Čikagu od 19. do 22. avgusta. Međutim, već nakon „Super utorka“, dana kada se održavaju unutarstranački izbori u najvećem broju država, biće jasno da li nas za devet meseci očekuje već očekivani revanš bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa i njegovog naslednika Džoa Bajdena ili je, možda, moguće neko iznenađenje.
I demokrate i republikanci danas, 5. marta, glasaju u 14 država – Alabami, Arkanzasu, Kaliforniji, Koloradu, Mejnu, Masačusetsu, Minesoti, Severnoj Karolini, Oklahomi, Tenesiju, Teksasu, Juti, Vermontu i Virdžiniji, dok će samo demokrate imati kokuse u Ajovi i Američkoj Samoi, a republikanci na Aljasci.
Imajući u vidu da su i prajmaris indirektno glasanje, kandidati u ovim državama mogu da osvoje skoro trećinu ukupnog broja delegata – 865 u Republikanskoj i najmanje 1.420 u Demokratskoj partiji. Ako se tome doda činjenica da je za osvajanje republikanske nominacije potrebno 1.215 delegata, a za osvajanje demokratske 1.968, jasno je koliko je „Super utorak“ važan.
Kada je reč o Demokratskoj partiji, situacija je prilično jednostavna. Aktuelni predsednik Bele kuće gotovo da nema nikakvu opoziciju u stranci. Džo Bajden do sada je osvojio 206 delegata, dok drugo dvoje kandidata – Din Filips i Merijen Vilijamson – nije uspelo da se izbori ni za jednog.
U Republikanskoj partiji situacija je komplikovanija, ali samo za nijansu. Protiv Donalda Trampa u prvi mah nominovalo se šestoro ljudi – Niki Hejli, Ron Desantis, Vivek Ramasvami, Rajan Binkli, Kris Kristi i Asa Hačinson. Međutim, nakon ubedljivih pobeda bivšeg predsednika odustali su svi osim Hejlijeve. Bivša ambasadorka SAD u Ujedinjenim nacijama i guvernerka Južne Karoline nastavila je izbornu trku i nakon što je osramoćena porazima u Nevadi, gde nije ni imala protivkandidata, i u rodnoj Južnoj Karolini, gde je za Trampa glasalo 20 odsto više republikanaca.
– Bez obzira na to šta se desi u Južnoj Karolini, nastaviću borbu za predsedničku nominaciju. Ja sam žena od reči. Glasači imaju pravo na stvarni izbor, a ne izbore sovjetskog tipa sa samo jednim kandidatom. A ja imam dužnost da im dam taj izbor – rekla je ona pre nedelju dana.
Taj stav Hejlijevoj je dva dana pred „Super utorak“ doneo i prvu pobedu na unutarstranačkim izborima – osvojila je 19 delegata u američkoj prestonici Vašingtonu. To i nije tako veliko iznenađenje ako se zna da u Okrugu Kolumbija ima svega 23.000 registrovanih republikanaca. Ali nije ni beznačajno – ovom pobedom Niki Hejli, kako je njen štab naglasio, postala je prva žena koja je pobedila na unutarstranačkim izborima za predsedničku nominaciju u Republikanskoj partiji.
To je možda dovoljno da je osokoli pred „Super utorak“, ali šanse da preokrene situaciju na semaforu, na kome Tramp dominira sa 244 delegata naspram njenih 19, minimalne su.
Ankete i analize najavljuju da 45. predsednik SAD već može da spremi šampanjac za slavlje, posebno nakon što je u ponedeljak Vrhovni sud jednoglasno doneo istorijsku odluku – ni Kolorado, ni bilo koja američka savezna država nemaju pravo da uklone Donalda Trampa sa izbornog listića.
Ipak, ne treba izgubiti iz vida ni činjenicu da je u poslednja dva izborna ciklusa upravo „Super utorak“ doneo prekretnicu – Tramp je na glasanju 1. i 15. marta 2016. (te godine su postojala dva „Super utorka“) od autsajdera koga rivali nisu ni smatrali političarem postao glavni kandidat u Republikanskoj partiji, a Bajden je 3. marta 2020. od neubedljivog kandidata postao lider koga nije bilo moguće pobediti.
Niki Hejli nema skoro nikakve šanse da izvede takav preokret. Ipak, njen prkos, ali i odbijanje da prizna poraz, pokazuju koliko je ne samo američko društvo polarizovano, već i sama Republikanska partija. Situacija je takva da dok ona na mitinzima insistira da njena kampanja nije „anti-trampovska“, njeni glasači, republikanci, insistiraju na tome da će pre glasati za demokratu nego za Trampa. Zbog te struje u partiji, koja smatra da Tramp nema šanse da ovog novembra uradi ono što nije uspeo pre četiri godine – pobedi Bajdena, i ne iznenađuje njena izjava da više nema obavezu da podrži Trampa u slučaju poraza.
– Republikanska partija više nije ista Republikanska partija. Doneću odluku koju želim, ali to nije nešto o čemu još razmišljam – poručila je ona gostujući na NBC.
Šta to znači, možda otkrijemo čim budu poznati rezultati „Super utorka“, na kraju prvog čina najveće političke predstave na svetu.
