Ulaskom Švedske u NATO mapa alijanse značajno će se promeniti. Baltičko more postaće ono što mnogi već sada zovu “NATO morem” ili “NATO jezerom”, jer će biti okruženo državama članicama alijanse – pa, skoro potpuno!
Mađarski parlament u ponedeljak je konačno odobrio kandidaturu Švedske za članstvo u NATO, a jednom kad se njen prijem, do kojeg je dovela ruska invazija na Ukrajinu, ozvaniči a zastava zavijori ispred štaba alijanse u Briselu, devet NATO država okruživaće Baltičko more – sem Švedske to su Norveška, Finska, Danska, Nemačka, Poljska, Estonija, Litvanija i Letonija.
Jarbol je već pripremljen, kako je nedavno rekao Robert Dalsjo, direktor istraživanja Švedske agencije za odbrambeno istraživanje.
NATO lake is finally a thing!
— Saint Javelin (@saintjavelin) 26. фебруар 2024.
Welcome, Sweden! 🇸🇪 pic.twitter.com/3BGmwgmaBX
“Ruska invazija na Ukrajinu pretvorila je Baltičko more u NATO jezero”, rekao je na mreži “X” Semjuel Ramani, saradnik instituta RUSI.
“Evropska bezbednost je upravo napravila veliki pozitivan skok. Njegovi efekti su najneposredniji oko Baltičkog mora – od sada NATO jezera”, napisao je generalni sekretar spoljnih poslova Estonije Jonatan Vsevivo.
Ali, nastankom “NATO jezera” mnoge oči su se uprle u malu enklavu na njegovoj obali, Kalinjingrad, za koju neki veruju da bi mogla da bude sledeća u fokusu Moskve.
Šta je Kalinjingrad?
Closing the Gulf Finland to Russian ships should have been done long ago.
— Jay in Kyiv (@JayinKyiv) 26. фебруар 2024.
Now that we have our "NATO Lake", it's time.
Russians can regain access when they leave Ukraine and are no longer waging war on all western civilization. pic.twitter.com/IM6R4akCus
Ruska enklava, smeštena između Litvanije i Poljske, je u srcu regiona okruženog članicama NATO. U njoj Rusija ima vojno prisustvo, uključujući pomorske baze, aerodrome i raketne sisteme, dok je broj njenih stacioniranih vojnika tamo nepoznat – procene se kreću od 9.000-200.000.
Rusija je u Kalinjingradu izgradila ogromno vojno prisustvo koje obuhvata nuklearno oružje, Baltičku flotu i desetine hiljada vojnika. Enklava, koja ima skoro milion stanovnika, bila je nemačka teritorija do iza Drugog svetskog rata poznata kao Kenigsberg, a SSSR je nakon preuzimanja kontrole preimenovao region u Kalinjingrad. Zapadne obaveštajne službe su u februaru ove godine izrazile strahove da tajno rusko elektronsko oružje, koje se navodno nalazi u Кalinjingradu, ometa GPS tehnologiju na letovima i brodovima preko istočnog krila NATO.
Takozvani Putinov “trojanski konj” u srcu NATO saveza, Kalinjingrad predstavlja izvesnu “anomaliju” i u političkom i u geografskom smislu. Odvojen od Rusije i pozicioniran na Baltičkom moru, u potpunosti okružen članicama NATO. Prve komšije su Poljska i Litvanija, i bliži je Berlinu i Pragu nego Sankt Peterburgu i Moskvi.
Blizu Kalinjingrada je i ključni koridor Suvalki, smešten na granici između Poljske i Litvanije, koja se dugo smatrala “Ahilovom petom NATO”. Koridor se sa jedne strane graniči sa enklavom – povezujući najbližeg saveznika Moskve, Belorusiju, sa Kalinjingradom – što predstavlja problem za planere NATO i vojne stratege, zabrinute da to mogao da postane sledeći fokus Rusije. Ako ruske ili beloruske snage zatvore koridor, to bi prekinulo sposobnost NATO da kopnenim putem šalje pojačanje u baltičke države.
