Ahmad je čovek koji je izgubio više od sto rođaka u bombaškom napadu. Kada su 103 rođaka ubijena u napadu na njihovu porodičnu kuću u gradu Gazi, on je bio 80 kilometara daleko od svoje porodice, u okupiranom gradu Jerihonu, na Zapadnoj obali.
Kada je Hamas napao Izrael 7. oktobra, Ahmad je radio na gradilištu u Tel Avivu i nije mogao da se vrati svojoj ženi i ćerkama zbog rata koji je usledio i izraelske vojne blokade.
Sa njima je razgovarao u isto vreme svakog dana kada su telefonske veze dozvoljavale, sa svojom suprugom Širin čuo se tog kobnog 8. decembra.
"Znala je da će umreti"
- Rekla mi je da joj oprostim za sve loše što mi je ikada učinila. Rekao sam joj da nema potrebe da to kaže. I to je bio poslednji razgovor između nas, rekao je on.
U velikom bombaškom napadu na kuću njegovog strica te večeri ubijene su njegova supruga i tri male ćerke - Tala, Lana i Najla.
Ahmadova majka, četiri njegova brata i njihove porodice, kao i desetine njegovih tetaka, ujaka i rođaka takođe su ubijeni. Više od 100 mrtvih ukupno. Više od dva meseca kasnije, neka od njihovih tela su još uvek zarobljena ispod ruševina.
Prošle nedelje je proslavio rođendan svoje najmlađe ćerke. Najla bi napunila dve godine.
O njima i dalje govori u sadašnjem vremenu
- Moje ćerke su za mene ptičice. Osećam se kao u snu. Još uvek ne mogu da verujem šta nam se dogodilo, kaže on.
Da bi sebi olakšao, uklonio je slike devojčica sa ekrana svog telefona i laptopa.
Nekoliko preživelih rođaka i komšija rekli su mu da je projektil prvo pogodio ulaz u njegovu porodičnu kuću.
- Izjurili su i otišli do obližnje kuće mog strica. Petnaest minuta kasnije pogođena je i ta kuća naveo je.
Četvorospratnica u kojoj je porodica ubijena nalazila se iza ugla medicinskog centra Sahab u naselju Zeitoun u gradu Gazi.
Jedan od Ahmadovih preživelih rođaka, Hamid al-Guferi, rekao je za Bi-Bi-Si da su, kada su počeli udari, oni koji su pobegli uz brdo preživeli, a oni koji su se sklonili u kuću ubijeni.
- Udarali su u kuću svakih 10 minuta. Bilo je 110 ljudi iz porodice Guferi, naše dece i rodbine. Svi su ubijeni.
Najstarija žrtva bila 98-godišnja baka, a najmlađi devetodnevni dečak
Drugi rođak, takođe po imenu Ahmad, opisao je kako su izgledali vazdušni napadi.
- Nije bilo prethodnog upozorenja. Da neki već nisu napustili to područje, mislim da bi bilo još na stotine mrtvih. Čitavo stambeno naselje je uništeno.
Hamid je rekao da su preživeli pokušavali da izvuku tela iz ruševina do ranih jutarnjih sati.
Pucali su na nas iz vazduha dok smo pokušavali da ih izvučemo, ističe rođak Ahmad.
Dva i po meseca kasnije neka tela su još uvek zakopana ispod ruševina
- Izvukli smo četiri tela, uključujući suprugu mog brata i mog nećaka Muhameda, koji je bio raskomadan. Bili su pod ruševinama 75 dana.
Njihovi privremeni grobovi leže na parčetu prazne zemlje, obeleženi štapovima i plastičnim listovima.
Novinari Bi-Bi-Sija poslali su upit izraelskoj vojsci o tvrdnjama porodice da je bila meta vazdušnih udara.
Kao odgovor, vojska je saopštila da nije upoznata sa udarom i da su Izraelske odbrambene snage (IDF) preduzele „izvodljive mere predostrožnosti kako bi minimizirale štetu civilima“ u svom ratu sa Hamasom.
Ahmad još uvek ponekad zove svoje preživele rođake u Gazi. Ali nakon što je mesecima bio zarobljen ispred svog doma, više nije siguran da li će se ikada vratiti.
- Za koga da se vratim? Ko će me zvati tata?
Autor:
