AKTUELNO

Azita Milanijan je žena koja je svake večeri trčala sa svojim psima. Tako je uradila i 1998. godine, kada je ugledala jeziv prizor kraj staze za trčanje - napuštenu bebu koja je zakopana živa. Njen pas Tango je počeo da njuška i grebe po zemlji.

Azita je prišla i videla kako male noge vire iz zemlje. Pomislila je da je životinja, a onda je čula plač bebe. Otkopala je zakopanog mališana koji je bio umotan u plavi peškir, preneo je "People" magazin.

"Molim te, nemoj umreti. Ja sam ovde sa tobom. Volim te", izgovorila je Azita tada.

Beba je prebačena u bolnicu sa teškom hipotermijom, a doktor je rekao da je “skoro čudo” da je preživela. Medicinske sestre su ga nazvale “Beba Kristijan”. Milanijan ga je posetila nekoliko puta i zaplakala kada ga je videla.


Nije mogla da ga usvoji jer je njegova priča bila u medijima i plašila se da će mu se ući u trag. Međutim, želela je da ostane u kontaktu sa njim, ali kada je usvojen, bila je sprečena da ga viđa.

“Bilo je to frustrirajuće iskustvo. Sanjala sam da će me pronaći, kao što smo se našli tog dana”, rekla je žena.

Vitaker je odrastao u domu punom ljubavi u Gardeni, potpuno nesvestan kako i gde je pronađen. Njegovo srednje ime je bilo Kristijan, ali nije znao zašto ga je dobio. Nešto kasnije, majka jednog od Vitakerovih prijatelja pisala je radio stanici da pita da li neko zna za njegovo poreklo da bi mogla da mu kaže više o njegovoj životnoj priči.

Tako se dogodio i njihov dugo očekivani ponovni susret. Azitu su stigle emocije i rasplakala se čim je ugledala Vitakera. Odvela ga je do mesta gde ga je pronašla.

"Čekala sam te 20 godina", rekla je ona.

Kada su stigli na mesto gde ga je Azita pronašla pre 20 godina, Vitakeru se raspoloženje promenilo. Potom su se vratili u automobil i Azita ga je pitala da li je dobro. Sa knedlom u grlu je rekao "Ovo je mogao biti moj grob".

Autor: