Finci sutra biraju novog predsednika, čija je uloga u vođenju spoljne politike postala značajnija zbog porasta tenzija sa susednom Rusijom izazvanih ratom u Ukrajini.
Najveću glavobolju novom predsedniku, koji je i vrhovni komandant finskih oružanih snaga, zadaće geopolitičke promene u Evropi.
Dvojica političara predvode ukupno devet kandidata, bivšeg konzervativnog premijera Aleksandra Stuba i bivšeg ministra spoljnih poslova Peke Haavista iz Zelene stranke, koji je nezavisni kandidat. Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da će verovatno ići u drugi krug 11. februara.
„Sledeći predsednik republike će pre svega biti predsednik Zapada, predsednik članice NATO-a, a jedan od naših najvažnijih odnosa je naše partnerstvo sa Sjedinjenim Državama“, rekao je Stub nedavno u televizijskom intervjuu.
Odnosi između Moskve i Helsinkija pogoršali su se nakon ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022., što je navelo Finsku da napusti svoju dugogodišnju vojnu neutralnost i pridruži se NATO-u u aprilu 2023. Rusija, sa kojom Finska deli granicu od 1.340 kilometara, brzo je upozorila da će odgovoriti „protivmerama“.
Nekoliko meseci kasnije, u avgustu 2023, Finska je zabeležila povećan priliv migranata bez viza na svojoj istočnoj granici.
Helsinki smatra da je reč o hibridnom napadu Moskve da destabilizuje zemlju. Finska je u novembru zatvorila svoju istočnu granicu.
Sadašnji predsednik Sauli Niinisto ponosio se svojim bliskim odnosom sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom pre nego što je postao jedan od njegovih najžešćih kritičara.
Svi predsednički kandidati zalažu se za nezavisnost Finske i njenu novu ulogu kao članice NATO-a, rekla je Hana Vas, zamenica dekana Fakulteta društvenih nauka Univerziteta u Helsinkiju.
„Izgleda da svi imaju snažnu ideju koja naglašava samodovoljnost, u smislu da bi Finska u budućnosti trebalo da samostalno brine o sopstvenoj odbrani i da takođe aktivno doprinosi izgradnji zajedničke evropske odbrane i nordijske saradnje“, rekao je Vas za AFP.
Tuomas Forsberg, profesor spoljne politike na Univerzitetu u Tampereu, rekao je da svi kandidati imaju slične spoljnopolitičke stavove. „Biće više o izboru ličnosti, na osnovu njenog kredibiliteta i pouzdanosti i kako se doživljava kao lidera spoljne politike, i određenih vrednosti i onoga što ličnost predstavlja“, rekao je on.
Istraživanje javnog mnjenja, čije je rezultate u ponedeljak objavio dnevnik Helsingin Sanomat, pokazalo je da je Stub na čelu sa 22 odsto podrške birača, a na drugom mestu Haavisto sa 20 odsto.
„Obojica imaju veliko iskustvo u unutrašnjoj i spoljnoj politici, što birači izgleda najviše cene“, rekao je Vas. Političari su poznati odavno, nekoliko generacija“, kaže on.
Iako dele slične političke stavove, Haavisto i Stub imaju različite pozadine, rekao je Forsberg.
„Njihova 'pozadina' i vrednosti... su prilično različite jer je Aleks više predstavnik desnice, a Haavisto levice, čak i ako Haavisto pokušava da naglasi da nema ničeg 'crvenog' kod njega, da on predstavlja srednji put. poput Zelenih“, tvrdi Forsberg.
