Nečujno su marširali srcem Praga, zaustavljajući se ispod kamenih lukova impozantne zgrade. Spajajući ruke, gomila od više od 1.000 ljudi opkolila je zgradu u kojoj se mesec dana ranije dogodilo najgore masovno ubistvo u istoriji Praga, kada je student David Kozak ubio 14 ljudi u pucnjavi na Karlovom univerzitetu.
- Bio je to zagrljaj za zgradu. U njoj se dogodila zla stvar i moramo je prevazići. Cela tragedija ne bi trebalo da nam je oduzme - rekao je Jakub Jirsa, koji vodi odeljenje za filozofiju i verske studije na Univerzitetu Čarls.
Zapaljena je i vatra koja će, uz pomoć rotirajuće liste dobrovoljaca, da gori dan i noć do kraja ovog meseca.
U nedelju je obeleženo mesec dana otkako je 24-godišnji student otvorio vatru na univerzitet, ubivši 14 ljudi, a ranivši više od 20. Policija je saopštila da se ubica ubio kada su ga opkolili.
Skoro 700 ljudi bilo zarobljeno
Dok policija u Češkoj nastavlja da sastavlja šta se dogodilo, osoblje i studenti Karlovog univerziteta bore su se sa pitanjem kako da krenu dalje od tragedije koja je ostavila 50.000 studenata, 10.000 zaposlenih i mnoge druge u gradu u nevolji.
- Svi su bili pogođeni time. Postoji ovo jedinstvo, ali je u isto vreme i nesvakidašnje iskustvo - rekao je Jirsa.
Oko 700 ljudi nalazilo se u zgradi na dan kada je strelac ušao — neki su bili zarobljeni sa njim na četvrtom spratu, mahnito podižući barikade u učionicama ili pokušavajući da se sakriju duž ivica zgrade, dok su drugi evakuisani dok je pucnjava probijala zgradu.
"Možemo reći da smo svi dobro"
Neki su, poput Jirsa, napustili univerzitet samo nekoliko trenutaka pre nego što je počela pucnjava, drugi su bili miljama daleko, gledajući kako se događaji odvijaju na vestima.
Za nekoliko sati, Jirsa je počeo da dobija novosti od svojih učenika.
- Dragi gospodine Jirsa. Studenti prve godine uspeli su da kontaktiraju sve preko društvenih mreža sa naše godine, možemo reći da smo svi dobro - pročitao je prvi mejl koji je dobio.
Nekoliko minuta kasnije stigao je još jedan mejl, u kojem mu je saopšteno da su studenti druge godine takođe kontaktirali sve na svojoj godini da potvrde da niko nije povređen.
- Bilo je neverovatno. I odmah su krenuli da organizuju razgovore, međusobne sastanke i budu zajedno i pomažu jedni drugima - dodao je Jirsa.
U nedelju su pogođeni pozvani da se okupe na univerzitetu radi aktivnosti, uključujući umetničke performanse i radionicu za kreiranje spomenika koristeći vosak od mnoštva sveća koje su ostavili ožalošćeni.
Nekoliko odeljenja je proteklih nedelja održalo neformalne šetnje praškim parkovima sa studentima, dok se za kraj meseca organizuje i koncert za univerzitetsku zajednicu i one koji su intervenisali u pucnjavi.
- Ideja, obrazloženje iza svega što radimo, je vraćanje u normalno stanje. Mi se nekako okupljamo na trgu, otvaramo se i pokušavamo da prevaziđemo ovu traumu kroz koju su zajednice prošle, kroz kreativan rad - rekao je prodekan fakulteta, Martin Pehal.
Od pucnjave, osoblje univerziteta kontaktiralo je institucije u SAD, Norveškoj i Nemačkoj koje su se bavile sličnim incidentima, tražeći od njih savet.
- Bili su prilično eksplicitni, morate ponovo otvoriti zgradu što je pre moguće. Međutim, tokom policijske operacije, razbili su skoro 140 vrata, nije tako lako da se vratimo - dodao je Pehal.
Uprkos tome, univerzitet se okupio da ponudi ograničen pristup studentima i predavačima u zgradi u nedelju.
- Narativ koji želimo da pružimo je nada i isceljenje - rekao je Pehal.
U nedelju je jednodnevno otvaranje Fakulteta umetnosti, dekan Eva Lehečkova, opisala kao "veliki korak u procesu lečenja".
- Zgrada je već mesec dana prilično tiha i radujemo se uobičajenoj gužvi - rekla je dekan novinarima.
Mesec dana nakon tragedije, Jirsa je rekao da se čini da se "veći deo studentskog tela" prilično dobro nosi.
- Danas se dosta priča o tome koliko je mlada generacija krhka, znate onu teoriju o pahuljama i svu ovu raspravu o krhkosti i preosetljivosti generacije. Ali mislim da je ova situacija pokazala koliko imamo neverovatno snažno studentsko telo. Naši učenici su pokazali hrabrost, empatiju, saosećanje i bili su tu jedni za druge. I to je neverovatno - dodao je Jirsa.
Autor: