Izjava turskog predsednika nedavno je ponovo pokrenula pitanje smisla nastavka pregovora o stupanju te zemlje u EU.
Poslednjih nekoliko nedelja iz Ankare stižu oštri tonovi upućeni Briselu - pitanje o stupanju Turske u EU može biti postavljeno turskim građanima na referendumu, zapretio je predsednik Redžep Tajip Erdogan.
Kako ističe turski predsednik, Brisel i zemlje EU se previše mešaju u unutrašnja pitanja - ocenjuju zakone i slobodu medija, komentarišu ljudska prava i slobode...
Foto: Tanjug AP
- Zapad govori da ne možemo uvesti smrtnu kaznu. Ali sudbina našeg naroda bi trebalo da bude u našim rukama. Tursku drže pred vratima EU već 53 godine. Evropske države bi trebalo da očiste svoje parlamente od terorističkih organizacija, a onda ćemo videti. Sačekaćemo Evropu do kraja godine, a potom ćemo se obratiti narodu, kako bi on doneo konačnu odluku - izjavio je nedavno Erdogan, a u toj oceni su ga, neočekivano, podržali i iz dela opozicije.
Turska predstavlja velikog saveznika EU i zapadnih zemalja, kao zemlja kandidat za članstvo u Uniji i članica NATO saveza. Neizostavna je u rešavanju regionalnih bezbednosnih izazova,a posebno migrantske krize jer je na sebe preuzela, uz izvesnu nadoknadu, najveći deo izbeglica iz Sirije.
I dok se analitičari bave pitanjem da li je Turska zaslužila da napreduje u evrointegracijama i da njenim građanima konačno budu ukinute vize za nesmetano kretanje Sengenskom zonom, oči su uprte u Berlin. Verovatno najuticajnija država EU već decenijama usporava prijem Turske u evropsku porodicu navodeći kao razlog sporost društvenih reformi. Postoje i mišljenja da se administraciji u Berlinu ne dopada ideja da tako velika i mnogoljudna islamska zemlja bude u Uniji, jer će sigurno imati veliki uticaj u donošenju odluka.
Poznavaoci prilika tvrde da upravo od zničnog Berlina zavisi da li će Turska ikada ući u EU. A nemački političari se vode mišljenjem svojih građana o tom pitanju, ili bar zaklanjaju iza njega.
Poslednje istzraživanje javnog mnenja u Nemačkoj pokazuje sve viši nivo evroskepticizma i sve manje volje da se nastavi proširenje EU. Kako navodi Dojče vele, velika većina ispitanika odbacuje dalje proširenje Evropske unije. Međutim, to protivljenje prijemu novih članica odnosi se posebno na članstvo Turske u EU. Protiv se izjasnilo čak 82 odsto ispitanih.
Turska je već više od pola veka u procesu evropskih integracija. Međutim, posle toliko vremena postavlja se pitanje šta raditi dalje, jer je očigledno da je evropska budućnost za tu zemlju još daleka.
Foto: Pixabay.com
Analitičari smatraju da će Brisel ubrzo morati da ponudi nešto Ankari - u igri su i neki drugi vidovi pridruživanja, a ponovo se govori i o "Evropi u više brzina". Zemlje Zapadnog Blkana strahuju od toga da će zbog principa jednakosti i pravednosti, možda upravo one morati da budu na neki način "žrtvovane". Već nekoliko godina u Nemačkoj postoji ideja da se zemlje regiona povežu sa Turskom u svojevrsnu "Balkansku uniju" i kao takvi pristupe EU.
Kakva god da bude odluka, ona neće biti doneta pre nego što se vidi kako će EU preživeti izlazak Velike Britanije iz evropske porodice. Pre toga, videćemo izbore u najvažnijim evropskim državama, među kojima je je i Nemačka, pa saznati koji će političari odlučivati upravo o ovim pitanjima u narednim godinama.
S. P.
