Portal Politiko ocenjuje da "lideri NATO-a često naglašavaju da je u pitanju odbrambeni savez, a da je izgleda najbolja odbrana termonuklearna odbrana" i podseća da se svetske nuklearne sile, uključujući NATO članice – SAD, Francuska i Ujedinjeno Kraljevstvo, protive sporazumu za koji se zalažu najnoviji dobitnici Nobelove nagrade za mir.

Navodi se da su u julu ove godine 122 zemlje članice Ujedinjenih nacija glasale za usvajanje Sporazuma o zabrani nuklearnog oružja, a prema podacima Međunarodne kampanje za zabranu nuklearnog oružja do sada su ga 53 zemlje potpisale i tri ratifikovale. Prilikom glasanja u UN jedino se Holandija izjasnila protiv sporazuma.

Stoltenberg je u saopštenju pozdravio pažnju koju je Nobelov komitet posvetio pitanju neširenja nuklearnog oružja, ali je naveo da je sporazum Međunarodne kampanje za zabranu nuklearnog oružja pogrešan put ka smanjenju nuklearnog arsenala.

- NATO je posvećen očuvanju mira i stvaranju uslova za postojanje sveta bez nuklearnog oružja. Mi delimo ovaj cilj sa Međunarodnom kampanjom za zabranu nuklearnog oružja i pozdravljamo pažnju koju je Nobelov komitet posvetio ovom pitanju. Ipak, Sporazum o zabrani nuklearnog oružja ne približava nas cilju stvaranja sveta bez nuklearnog oružja. U stvari, njime se rizikuje napredak koji smo tokom godina ostvarili u razoružanju i neširenju oružja - tvrdi generalni sekretar Alijanse.

Stoltenberg je, navodeći "aktuelno bezbednosno okruženje", naveo da zemlje članice NATO-a nemaju drugog izbora osim zadržavanja sopstvenih nuklearnih arsenala.

- Ono što nam je potrebno smanjenje nuklearnog naoružanja koje je moguće proveriti i koje je uravnoteženo. Sporazum o neširenju nuklearnog oružja, koji su potpisale članice NATO-a, ostaje osnova međunarodnih napora u tom pravcu. Od kraja Hladnog rata, članice NATO-a dramatično su smanjile sopstveno nuklearno naoružanje. Ali, dokle god nuklearno oružje postoji, NATO će ostati nuklearni savez - naveo je Stoltenberg.