Više od 100.000 ljudi okupilo se u centru Berlina, noseći natpise „Stop ratu“, „Putinov poslednji rat“ i „Mi stojimo uz Ukrajinu“ zajedno sa zastavama Ukrajine i Evropske unije.

Željeznička i podzemna saobraćajnica prekinuta je u nekim delovima nemačke prestonice jer su hiljade ljudi preplavile Brandenburšku kapiju, u blizini ruske ambasade.

Protest je usledio dok su projektili padali na ukrajinske gradove, a hiljade ukrajinskih civila, uglavnom žena i dece, bežalo je od ruskog napada u susedne zemlje.

Ukrajinci: Nema na čemu! vikao je jedan od govornika u Berlinu dok je publika klicala.

Više od 368.000 izbeglica, uglavnom žena i dece, pobeglo je od borbi u susedne zemlje, saopštila je u nedelju agencija UN za izbeglice, pozivajući se na podatke nacionalnih vlasti.

Oko 80.000 demonstranata okupilo se na centralnom trgu u Pragu, a češki premijer je rekao okupljenima da se zemlja i dalje seća sopstvenog terora ruskih tenkova koji su upali u prestonicu pre više od pet decenija.

„Naravno da sam danas morao da dođem ovde, jer se mora suprotstaviti zlu“, rekao je penzioner Jindrih Sinek za Rojters. „Doživeo sam to na ovom trgu već nekoliko puta.

Vaclavski trg je bio dom demonstracija tokom Baršunaste revolucije 1989. kojom su okončane decenije komunističke vladavine koju je podržavao Sovjetski Savez, kao i protesta 1968. kada su trupe predvođene Sovjetskim Savezom izvršile invaziju na komunističku Čehoslovačku kako bi okončale reforme koje su uznemirile Moskvu.

U centru Madrida hiljade demonstranata mahalo je ukrajinskim zastavama. Držali su natpise „Mir“, „Stop Putinu“ i „Putine, treba da se plašiš: moja baka je zaista ljuta“.

„Želimo da naša država bude nezavisna. Želimo da budemo u Evropi. Želimo da nas Putin ostavi na miru, da napusti naše domove i da ne bombarduje našu zemlju, naše roditelje i rođake u Ukrajini“, rekla je Vira Panas, 34, Ukrajinka koja živi u Madridu.

U Danskoj, oko 400 demonstranata okupilo se ispred ukrajinske ambasade u centru Kopenhagena gde su mnogi učesnici zapalili sveće i položili cveće kako bi pokazali svoju podršku ukrajinskom narodu.

„Moj grad je bombardovan krstarećim projektilima u 21. veku. To nema smisla“, rekao je Artem, 40-godišnji programer softvera iz Kijeva koji živi u Danskoj sa svojom porodicom.

„Moramo pokazati da je ljudima stalo i zato nam je potrebno što više ljudi. Ne možemo demonstracijama zaustaviti rakete, ali možemo pokazati da svi podržavamo istinu“, dodao je on.

Slični protesti održani su u Rimu, Lisabonu i Londonu.

U samoj Rusiji ljudi su izašli na ulice da izraze svoje protivljenje ratu. Policija je privela više od 1.700 ljudi na antiratnim protestima koji su održani u nedelju u 46 ruskih gradova.

To je povećalo ukupan broj pritvorenika od početka ruske invazije na Ukrajinu 24. februara na oko 5.500, saopštila je nezavisna grupa za praćenje protesta OVD-Info.