Šalić, koji je u Srbiji nastupao za Partizan, nalazi se u gradu Čerkasi, a njegov klub se trudi da mu nađe prevoz kako bi se dokopao sigurne teritorije.

Šalić u razgovoru za Kurir kaže da se u oblasti gde se nalazi Čerkasi ne oseća velika napetost.

- Dobro sam, srećom pa se nalazim dalje od ovih ratnih dejstava... Čekam ljude iz kluba da me pozovu i omoguće mi da se prebacim na neku bezbednu lokaciju, u Ruminiju ili Mađarsku, a onda će biti mnogo lakše da dođem kući - priča Šalić i dodaje:

Nisam uplašen, ovde u mom gradu nema nikakvih dejstava, ubija malo samo čekanje i nezvesnost. Sve ostalo je u redu, život fukcioniše otprilike onako kao je bilo u doba mera protiv koronavirusa. Izašao sam da kupim nešto u prodavnicu, ali rade samo apoteke i dežurne radnje...

Na pitanje zašto ranije nije napustio Ukrajinu, kao neki inostrani košarkaši, posebno Amerikanci, kaže:

- Pa ja sam bio u stalnom kontaktu sa upravom kluba, niko nije verovao da će doći do ovoga ovako brzo. Tek jutros, kada je počeo napad, dobili smo informaciju da je počeo rat. Tako da sam se ponašao u skladu sa uputstvima iz kluba. Zaista me nikada nije zanimala politika. Sad oni traže način da me prebace na sigurno, verujem da će sve biti u redu jer ovde nema neke panike ni među stanovništvom, kažem, sreća pa nismo blizu dejstava.

Jedan od srpskih sportista koji je u sličnoj situaciji je Aleksandar Zečević, takođe košarkaš, koji je član Harkova.

- Da, u kontaktu smo redovno, ranije u vezi s košarkom, u poslednje vreme i češće kad se zakuvalo. Odlučili smo da ostanemo, da pratimo razvoj situacije, video sam da je on uspeo da nađe prevoz, ja sad čekam da obezbede automobil jer su aerodromi zatvoreni, jedini način je taj. Ovde su bila i dva momka iz Crne Gore, koja su takođe igrala košarku, čuo sam da su na bezbednom - zaključio je Đoko Šalić.