Odluka ruskog predsednika Vladimira Putina da prizna nezavisnost Luganske narodne republike (LNR) i Donjecke narodne republike (DNR), dovela je Evropu na prag novog oružanog sukoba.

I dok Zapad oštro osuđuje potez i uvodi sankcije Moskvi, u javnosti traje polemika u vezi sa tim šta je Putin mislio – da li LNR i DNR priznaje u trenutnim okvirima, ili u širim okvirima oblasti koje su i dalje pod kontrolom Kijeva.

Zabuna u zapadnim medijima nastala je nakon izjave šefa komiteta ruske Dume za poslove Zajednice nezavisnih država Leonida Kalašnjikova, i poslužila za širenje još jedne propagande, posle njegove izjave da će Donjecka i Luganska narodna republika biti priznate u okviru granica ovih oblasti na istoku Ukrajine.

Međutim, kasnije je istakao da je to “samo njegovo mišljenje” i da bi odluka o granicama trebalo da bude doneta u narednim dana. Upravo je to podgrejalo različita nagađanja i navode.

Peskov je na to odgovorio da je reč “u okviru granica u kojima su proglašene”. Još je rekao da se republike “priznaju u granicama u kojima postoje”, pokušava da izvuče iz konteksta Gardirjan, navodeći da je to još i dvosmislenost.

Russian messaging over whether DNR/LNR recognised in current or “desired” borders has been all over the place today. Maybe strategic ambiguity, maybe Putin just didn’t tell anyone else yet what he plans.

It led to this Beckett-esque exchange

(Via @KevinRothrock) pic.twitter.com/7SfQQ8pl6S

— Shaun Walker (@shaunwalker7) 22. фебруар 2022.

Gardijan brine “da da li Rusija priznaje postojeće granice teritorije ili teritoriju koju bi želeli da kontrolišu”. Iako za sada to nije jasno do kraja, uzimajući u obzir da DNR i LNR ne kontrolišu čitavu teritoriju Donjecke i Luganske regije, zamenik ruskog ministra spoljnih poslova dao je odgovor na konferenciji za novinare da Rusija priznaje granice u kojima te države “ostvaruju vlast i jurisdikciju”.

“Dvosmislenost može biti namerna, dozvoljavajući Vladimiru Putinu da donese odluku na osnovu toga kako Zapad reaguje na njegovu formalnu okupaciju ukrajinske teritorije. Ako mu u pregovorima zatreba nova moneta za pregovaranje, mogao bi da zapreti novim ratom kako bi zauzeo dodatnu teritoriju. Sa druge strane, moguće je da mnogi od onih koji govore jednostavno ne znaju odgovor. Peskov koga je novinar BBC opširno ispitivao, rekao je da ne može ništa da doda”, piše Endru Rot za Gardijan.

Sa druge strane, vlasti DNR i LNR teritorija navode da i dalje gledaju na svoje granice kao na celinu regiona Donjeck i Lugansk. Ako se Moskva saglasi sa tim – onda, ocenjuju komentatatori, novi rat je verovatan rezultat. Povodom tog pitanja oglasila se i portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova koja je navela da je to “stvar budućnosti”.

Međutim, najviše pažnje izazvao je odgovor predsednika Rusije Vladimira Putina koji je rekao da je Rusija, priznavši LNR i DNR, priznala sve dokumente, uključujući i ustav gde su njihove granice naznačene. “A ustav propisuje granice unutar Donjecke i Luganske oblasti u vreme kada su one bile deo Ukrajine”, naveo je.

Slično Zaharovoj koja je rekla da je pitanje granica “stvar budućnosti”, i Putin je ostavio određeni prostor za polemike rečima da će “sva sporna pitanja biti rešena tokom pregovora aktuelnih kijevskih vlasti i rukovodstva ovih republika”. On je dodao da, “nažalost, u ovom trenutku, shvatamo da je to nemoguće, pošto borbena dejstva još traju i imaju tendenciju eskalacije”.

Nema granica, samo linije dodira

Ruska agencija Tass piše da su deklaracije o suverenitetu samoproglašenih DNR i LNR iz 2014. potvrđivale, kako se navodi, nepovredivost njihovih teritorija unutar “priznatih administrativnih granica”, ali da same granice nisu bile jasno definisane. Kako se dodaje, ustavi samoproglašenih DNR i LNR navode da su njihove teritorije definisane granicama koje su postojale na dan formiranja.

Međutim, u zakonima o granicama iz 2019. godine, stoji da one prolaze duž administrativnih granica oblasti. Istovremeno, ni Donjeck ni Lugansk, nakon samoproglašene nezavisnosti, nikada nisu de fakto kontrolisali celu teritoriju istoimenih regiona. Agencija Tass navodi da u sporazumima iz MInska nema koncepta granica, već samo takozvanih linija dodira.

Kao rezultat sukoba linija se promenila, i od 2015. godine, piše Tass, utvrđena je prema trenutnim pozicijama strana. Nakon povlačenja teškog naoružanja koje je predviđeno sporazumima, formirana je takozvana siva zona.

Autor: