Ministarstvo odbrane Ruske Federacije nedavno je saopštilo da od skoro u špijunskim misijama uz obale poluostrva Krim (koji je od 2014. deo Rusije, posle aneksije i referenduma) leti i špijunska letelica U-2S (ju-tu) u misijama osmatranja položaja obalskih baterija, kretanja, aerodroma i vojnih instalacija Crnomorske flote.
Do sad u retkim slučajevima preleti U-2S uz granice Rusije viđani su isključivo povremeno na Baltiku i na Severnom moru sa zadatkom da osmotri baze Severne flote, gde se nalazi jezgro operativnih snaga napadnih nuklearnih podmornica, kao i praćenje vojnih efektiva na Arktiku.
Ono što je utvrđeno jeste da je U-2S poleteo iz vazdušne baze Akrotiri na ostrvu Kipar, i izvršio je izviđanje iz vazdušnog prostora Ukrajine i severozapadnog dela Crnog mora južni deo Rusije.
Ovo je sasvim dovoljna prilika da upoznamo ovaj špijunski avion koji je nastao na početku Hladnog rata, doživeo je brojne modifikacije, a i dalje je operativan i nezamenjiva letelica.
Početkom Hladnog rata SAD očajnički su trebale avion koji bi bio sposbna da leti na visinimana od 21 kilometar, koje bi bilo nedostižno za protivnika. SAD su zapravo htele jedno da imaju avion koji bi mogao nesmetano da krši međunarodne sporazume o vazdušnom saobraćaju. Za ovaj avion prvo se zaintersovala CIA. Ova letelica postala je poznata javnosti kada je nad Sovjetskim Savezom 1960 raketom SA-2 oboren prvi U-2, a pilot Frensis Geri Pauers.. Usledila je "Kubanska kriza", obaranje još jednog U-2, a zatim i okršaj kineskih raketnih posada sa raketama HQ-2 i tajvanskih U-2.
Međutim današnji U-2 nije više onaj isti sa kakvim je leteo Frensis Geri Pauers. Napravljeno je nekoliko verzija U-2A, U-2B, U-2C, U-2T, U-2D, U-2E, U-2F, U-2R i U-2S. Takođe postojala je i verzija U-2G koja je bila namenjena za poletanje i sletanje na palubu nosača aviona, ali ostao je na nivou prototipa.
Od 1967. i 1968. izrađeno je 12 letelica, od kojih je polovinu preuzila CIA. Od 1979. do 1989. izrađeno je 37 potpuno novih letelica. Dva su bila izrađena za NASA. Sedam je nosilo oznaku U-2R koji su bili označeni kao "crni projekti", sva ostala su dobile oznaku TR-1 (Tactical Reconaissance). U pitanju su bila zapravo isti avioni. Ti avioni su 1994. povučeni iz Britanije o oni su ponovo postali U-2.
U-2 simbol špijunaže
U-2S avioni nastali su u periodu od 1994. do 1998. konverzijom U-2R. Do sad izvedena su dva standardna bloka modernizacije ovih letelica "blok 10" i "blok 20", koji su dobili savremenu tehnologiju. Ove letelice umesto klasičnih kablova dobile su optičke, zbog velikog broja senzora koji su prouzrokovali elektromagnetni haos što je otklonjeno tek sa optičkim kablom i većom protočnosti.
Posle verzije "blok 10" usledila je verzija "blok 20" RAMP (Reconnaissance Avionics Maintainability Program) 2007 godine. Verzija "blok 10" je imala klasični kopkit sa rasporedom instrumenata za čitanje infromacija po svoj kabini. Blok 20 olakšava pregeld informacija tokom leta koji od pilota zahteva potpunu pažnju. U kopkitu prevladavaju tri 6 inčni ili 8 inčni višenamenski pokazatelji, dva manja ekrana anmeštena su u kompaktnom trouglu. Preko njih pilot čita sve potrebne informacije, funkcionalno su potpuno zamenjivi.
Osim nove elektronike U-2S dobili su i novo gorivo umesto klasičnog JP-8. Novo je nazvano JPT (Jet Propellant Thermally Stable( gorivo koje je posebno napravljeno za U-2, a prizvodi se samo na dve lokacije u svetu. Gorivo je inače skuplje tri puta od običnog kreozina, i izaziva mnogo logističkih problema. Zbog toga se danas koriste posebne aditive za stanradno gorivo JP-8
Leteći teretnjak
Mogućnost nošenja i opremanja sa modularnim tovarom U-2 pretvara u leteči teretnjak, koji je krcat senzorima. Senzori mogu da budu smešteni u pomerajući nos, u okrugu gondolu u krilima i unutrašnjosti odeljenja E i Q. Senzorska oprema u nosu može biti veoma brzo završeni. Osnovnu senzorsku opremu u nosu predstavlja ASARS-2 napredni radarski sistem za dnevno-noćno i svevremensko delovanje. Samo u jednom satu može da pretraži 180.000 kvadratnih kilometara sa rezolucijom od jedne stope (oko 30 cm). U nosu može biti smešten i elektrooptični sistem SYERS-2 (Senior Year Electrooptical Reconnaissance system9 koji upotrebljava pet vizuelnih talasa i dva infracrvena i tako prodire kroz tamu, maglu. Sistem je toliko osetljiv da može da preoizna senku ispred parkiranog autombila, može da prepozna temperaturu goriva u avionu upoređujući sa temeraturom letelice i tako da podatak o količni goriva. Uprkos silnoj digitalnoj opremi U-2 ima i tradicionalnu optičku kameru sa filmom, čija prednost dolazi do izražaja u slučaju otkaza jer negativi koji se razviju sa snimljenim materijalom mogu da otkriju više informacija nego što je to napravljeno sa digitalnom kamerom.
Na krajevima krila nalaze se dve gondole koje su oblikovane za prislušnu opremu, sa "Senior Ruby" sa kojom se prate radio frekvencije, "Senior Spear" koji prisluškuje komunikacijski saobraćaj i "Senior Glass" koji prisluškuje veze.
Od senzora za sopstvenu odbranu U-2S opremljen je sa ometačima AN/ALQ-221 radarski osmatrač koji pilota upozorava na sve oblike opasnosti, omogućava odgovarajuću reakciju, prati svaku pretnju i automatski aktivira sve protivmere. U-2 je opremljen i sa zastarelim nadvratnim ogledalima koji mu omogućavaju da vidi opasnost od pozadi, jer u skafanderu ne može da okreće glavu nazad.
U velikoj kapljičastoj izbočni na leđima U-2S smeštena je satelitska antena "Senior spu" i "Senior span", koji letelici omogućava prijem iz kopnenih osmatračkih centara, koji informacije pilotu posreduju preko komunikacijskih satelita. U bazi Beale koja je inče dom esakdrile aviona U-2S zaposleno je više od 1.000 analitičara koji analiziraju elektronske informacije koje su dobijene tokom izviđačkih letova.
Inače baza Beale je osnovana 1942 u svernom delu Kalifornije 60 km od Sakramenta. To je bila baza u kojoj su u vreme Hladnog rata bili smešteni i izviđački avioni SR-71 Blkackbird, koji su leteli brzinom od 3500 kilometara na čas. U bazi trenutno osim 1. eskadrile leti i 99. esakdrila kojai ma 27 izviđačkih letelica U-2S "Dragon lady". Osim baze ova esakdrila koristi i aerodrome na Kipru, Južnoj Koreji i Saudijskoj Arabiji. U ovim izdvjenim bazama piloti borave do dva meseca, a onda se vraćaju na matične aerodrome.
Uprkos inflaciji dronova posebno strategijskih izviđačkih činilo se da je vreme U-2S odobrojano. Međutim 2012. Pentagon je odlučio da ove letelice neće povući nego osavremniti i dalje koristiti. Lokid i dalje ima ugovor o nadogradnji letelice na svakih pet godina..
Autor:
