Zapadne obaveštajne službe upozorile su na “veliku verovatnoću destabilizacije” Ukrajine od strane Rusije već ove zime, nakon što je Moskva sakupila preko 90.000 vojnika na svojoj granici.
Zamenica ukrajinskog ministra odbrane Hana Malijar rekla je “Fajnenšel tajmsu” (FT) proteklog vikenda da, iako su za tumačenja zapadnih obaveštajnih službi “potrebne dalje diskusije”, one ukazuju na “veliku verovatnoću eskalacije situacije”. Na pitanje da li je rizik od ruske vojne agresiji veći nego što je bio proteklih godina, Malijar je odgovorila:
- Informacije naše vojno obaveštajne službe koincidiraju sa informacijama partnerskih zemalja o velikoj verovatnoći destabilizacije situacije u Ukrajini ove zime. –
Malijar je dodala da zaključci njihovih saveznika “nisu zasnovani samo na informaciji o broju ruskih trupa duž ukrajinske granice”, ukazujući da Vašington ima dodatne obaveštajne podatke o namerama ruskog predsednika Vladimira Putina.
Amerikanci su prošle nedelje izvestili saveznike o obaveštajnim podacima koji ukazuju da se Moskva priprema na moguću invaziju Ukrajine. Putin je odbacio ove strahove kao “alarmističke” i optužio NATO da svojim neplaniranim vežbama podstiče tenzije u regionu.
Kako je navela Malijar, gomilanje ruskih trupa odvija se blizu regiona Donbas na istoku Ukrajine, u kojem su 2014. dve enklave jednostrano proglasile “republike” Donjeck i Luganjsk, kao i u drugim područjima na severoistoku zemlje i anektiranom poluostrvu Krim.
- Kijev procenjuje da je Rusija razmestila čak 114.000 vojnika na sever, istok i jug Ukrajine, uključujući oko 92.000 kopnenih snaga i ostatak u vazduhoplovnim i pomorskim snagama – rekao je za FT Kirilo Budanov, šef ukrajinske vojne obaveštajne službe.
Vašington tek treba da formira stav o Putinovim namerama u vezi sa gomilanjem trupa, na osnovu različitih procena ruske pretnje Ukrajini, rekli su “Fajnenšel tajmsu” ljudi upućeni u diskusije.
Ali, Sjedinjene Američke Države se plaše da su poslednja pomeranja ozbiljnija od sličnih u proleće, kad je Moskva okupila sličan broj vojnika na granicu u okviru, kako je rekla, neplanirane vežbe.
Putin je ovog vikenda rekao na državnoj televiziji da je Moskva zabrinuta zbog nenajavljenih NATO vežbi u Crnom moru koji uključuju “moćnu pomorsku grupu” i avione koji nose strateško nuklearno oružje, za koje je ruski predsednik rekao da predstavljaju “ozbiljan izazov” njegovoj zemlji.
Putin je rekao da je upozorio svoje Ministarstvo odbrane da ne sprovodi neplanirane vežbe u regionu i da se ograniče na praćenje NATO aviona i brodova jer “nema potrebe dodatno pogoršavati situaciju”.
-Stiče se utisak da nas prosto neće pustiti da spustimo naš gard. Pa, neka onda znaju da mi nećemo spustiti naš gard – istakao je Putin.
Američki državni sekretar Entoni Blinken rekao je u petak da su se SAD plašile reprize rane faze konflikta nakon prozapadne revolucije u Kijevu 2014, kad je Rusija anektirala Krim i podstakla separatistiki rat u Donbasu koji je od tada odneo preko 14.000 života.
- Znamo da smo u prošlosti viđali masovne ruske snage na ukrajinskim granicama, koje tvrde da je bilo neke provokacije od strane Ukrajine a potom izvrše invaziju i suštinski naslave sa nečim što su svo vreme planirale. To je ono što su uradili 2014. Stoga ovo izaziva stvarnu zabrinutost zbog pokušaja da se ponovi ono što je urađeno tada – rekao je Blinken, dodajući da bi to bila “ozbiljna greška”.
Blinken je takođe ukazao da se migrantska kriza na granici susedne Belorusije sa Poljskom koristi da se skrene pažnja sa ruskih aktivnosti na granici s Ukrajinom.
Budanov je istakao da su ruske snage “demonstrativno ostavile svoje tenkove, borbena vozila i mlazne sisteme” blizu njihove granice, nakon velikih zajedničkih vežbi sa Belorusijom u septembru.
- To se može videti kao priprema za veliku invaziju i kao pokušaj vršenja psihološkog pritiska – ocenio je.
Iako je Rusija uvek poricala umešanost u konflikt, njena vojska je intervenisala da podrži ukrajinske separatiste svojim trupama, logistikom i opremom, tokom aktivne faze rata, te nastavlja da vodi separatističke snage, kako tvrde SAD i države EU.
Razgovori o okončavanju konflikta prema mirovnom sporazumu iz Minska 2015, postignuti uz posredovanje Francuske i Nemačke, zastali su uglavnom zbog ruskog odbijanja da vrati Ukrajini kontrolu nad svojom granicom i nevoljnosti Kijeva da da separatistima autonomiju u svom Ustavu.
Francusko Ministarstvo spoljnih poslova je prošle nedelje navelo da je Rusija odbila da održi sastanak na nivou ministara sa Ukrajinom i Nemačkom o mirovnom procesu u Donbasu.
Putin se u intervjuu tokom vikenda takođe požalio na ukrajinsku upotrebu turskih dronova u Donbasu, koji su bili ključni za pobedu Azerbejdžana u regionu Nagorno-Karabah prošle godine. On je ukazao da su time prekršene obaveze prema sporazumu.
- Ali na to niko ne reaguje… Evropa je nešto promrmljala i SAD su to zapravo podržale. A zvaničnici u Ukrajini otvoreno kažu da sui h koristii i da će ih koristiti ponovo – naveo je Putin, koji je u decembru 2019. rekao da upotreba robota i dronova nekoliko puta povećava kapacitete ruske vojske.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je krajem oktobra poručio da njegova zemlja koristi turske dronove u Donbasu “samo u odbrambene svrhe” i da se time “ne krše nikakvi sporazumi”.
Kako ukazuje “Fajnenšel tajms”, čak i ako Rusija ne izvrši invaziju na Ukrajinu, kretanje vojske na granici je destabilišuće.
- Stalni pritisak Rusije otežava što je više moguće Ukraijini da se razvije i ojača kao zemlja – rekao je listu neimenovani evropski zvaničnik.
Autor:
