Kao i svaki pravni sistem, Šerijat je složen i njegova praksa se u potpunosti oslanja na kvalitet i obuku stručnjaka.

Islamski pravnici izdaju smernice i presude, a smernice koje se smatraju formalno pravnim rešenjima zovu se fetve.

Prema tumačenju BBC-a, postoji pet različitih škola šerijatskog prava, a doktrine se razlikuju po tome koliko se doslovno tumače tekstovi iz kojih proizlazi šerijatsko pravo.

Nakon osvajanja Avganistana javnosti se obratio portparol Talibana Zabihulah Mudžahid koji se posebno osvrnuo na prava žena i poručio da će "one imati sva prava u okviru Šerijata".

"Garantujemo sva prava žena u sklopu Šerijatskog zakona. Žene mogu da rade u obrazovanju i zdravstvu. Ako je međunarodna zajednica zabrinuta, neka znaju da će naše žene imati sva prava u okviru Šerijata. Naše žene su muslimanke i moraju poštovati Šerijatski zakon", rekao je Zabihulah.

Šerijatsko pravo je islamski pravni sistem koji deluje i kao temeljni verski moralni kodeks islama i kao pravila koja se primenjuju na sva područja života, uključujući verske obaveze, svakodnevne rutine i lična uverenja.

Sve radnje su kategorizovane kao obavezne, preporučene, dopuštene ili nedozvoljene, a način na koji se primenjuje Šerijatski zakon unutar društva razlikuje se od države do države.

Prema Šerijatu, zločini se dele u tri kategorije: najmanje teški (tazir), za koje kazna zavisi od odluke Suda, oni za koje se počinitelji kažnjavaju istim onim što je pretrpela njihova žrtva i najteži prekršaji (hudud) koji se smatraju zločinima protiv Boga.

Preljuba, lažna optužba za nezakonit polni odnos, konzumiranje alkohola, krađa i pljačka spadaju u najteže prekršaje, što znači da se počinitelji mogu bičevati, kamenovati, proterati ili pogubiti.

Za takve zločine predviđena kazna uključuje i amputaciju dela tela.

Talibani slede ekstremnu verziju Šerijata u kojoj se praktikuju javna pogubljenja i amputacije delova tela, zabranu slušanja muzike, gledanja televizije i premlaćivanje muškaraca koji se nisu molili pet puta dnevno ili su brijali bradu.

Za dela protiv druge osobe, od ubistva do napada, kažnjava se odmazdom, pri čemu se prema počinitelju postupa isto kao i prema žrtvi, piše u enciklopediji Britanika. Ova vrsta kaznenog dela smatra se građanskim prekršajem, a ne kriminalom u tehničkom smislu, budući da država nema pravo da pokrene kazneni postupak, već samo žrtva ili porodica žrtve.

Za nekolicinu konkretnih zločina kazna zna da bude fiksna: smrt za napuštanje islama, amputacija ruke za krađu, te šake i noge za razbojništvo, smrt kamenovanjem za vanbračne seksualne odnose kada je počinitelj oženjen, 100 udaraca bičem kad je počinitelj neoženjen i 80 udaraca bičem za nedokazanu optužbu o nečednosti i za konzumiranje alkohola.

Koliko se strogo tumači i poštuje Šerijatsko pravo, delomično ili u celosti, razlikuje se od zemlje do zemlje i zavisi od nadležne vlade.

Neke zemlje su odlučile da usvoje nekoliko aspekata šerijatskog prava u kombinaciji sa sistemima evropskog stila, dok ga druge, uključujući Saudijsku Arabiju, Katar i Iran, mnogo radikalnije slede, piše britanski portal INews.

Inače, tokom prethodne talibanske vlasti u Avganistanu, između 1996. i 2001, žene su morale da budu u svojim kućama i nisu smele da ih napuštaju osim u pratnji muškarca.