Emanuel Makron, osnivač i lider nezavisnog pokreta "U marš!", koji je danas pobedio na predsedničkim izborima u Francuskoj, bivši je bankar koji se nikada do sada nije kandidovao na izborima, a bio je ekonomski savetnik sadašnjem predsedniku Fransoa Olandu i potom ministar ekonomije.
Ovaj ambiciozni 39-godišnji novajlija u političkim vodama, koji važi za zagovornika poslovanja i deregulative, uzdrmao je, međutim, francusku politiku umećem iskusnog političara, navodi Bi-Bi-Si.
Potiče iz severnog grada Amjena, iz lekarske porodice, a školovao se u Parizu gde je studirao filozofiju, nakon čega je postdiplomske studije završio na prestižnom Institutu političkih nauka i u elitnoj Nacionalnoj školi administracije (ENA).
Godine 2008. pridružuje se kući "Rotšilf & Si", gde četiri godine radi kao investicioni bankar, a prvi put je "ukus vlasti" osetio pod Olandom kome je postao ekonomski savetnik, da bi 2014. preuzeo i dužnost ministra ekonomije.
Foto: Tanjug AP
Kao ministar je ukinuo propise koji su dotad važili u nekim industrijskim sektorima i dozvolio da prodavnice duže rade nedeljom. Radio je za socijalističku vladu, ali su mu se pojedini u levom krilu partije suprostavili, pa je posle dve godine provedene na funkciji ministra podneo ostavku i osnovao sopstveni, nezavisni pokret.
Strastveno se zalaže za evropske integracije i tržište EU smatra ključnim za Francusku kako bi, kaže, preporodila svoju iscrpljenu ekonomiju. Za veći deo francuske poslovne zajednice postao je "dašak svežeg vazduha", s listom političkih predloga u korist poslovanja usmerenih na podsticanje privrednog rasta.
Makron ima plan o javnim investicijama vredan 50 milijardi evra koji bi obuhvatio obuku za posao, prelazak sa uglja kao energetskog izvora na obnovljive izvore energije i modernizaciju infrastrukture.
Planira značajna smanjenja poreza za korporacije i više prostora za kompanije u pregovorima o 35-časovnoj radnoj nedelji, odnosno planira da mladima produži radne sate, dok bi zaposlenima u petoj deceniji omogućio kraću radnu nedelju.
Namerava da smanji stopu nezaposlenosti sa sadašnjih 9,7 na sedam odsto, ali i da zabrani upotrebu mobilnih telefona u školama za mlađe od 15 godina. Makron sebe predstavlja kao "neprijatelja nacionalizma" i kandidata "otvorene Francuske koja ima svoje interese - bezbednosne, ekonomske i socijalne, koje želi da brani, ali operiše u otvorenom svetu".
Foto: Tanjug
U žustroj televizijskoj debati održanoj 3. maja pokazao je da ume da uputi uvrede žestoko koliko i njegova nacionalistička protivnica Marin Le Pen, dok i naziv njegovog pokreta - "U marš!" - opisuje karakter ovog ambicionog čoveka "u pokretu".
Njegovu strastvenost za govornicom mnogi ismevaju, ali je on uspeo da sebi obezbedi pozamašnu podršku i prenese poruku biračima, dok njegov pokret ima više od 200.000 sledbenika s platformom koja kombinuje javna ulaganja s politikom naklonjenom poslovanju.
Od 2007. oženjen je svojom bivšom nastavnicom drame Brižit Tronje, koja je 24 godina starija od njega, a koja kaže da joj je još kao 17-godišnjak obećao da će, šta god radila, ona biti njegova supruga.
Kada preuzima dužnost?
Emanuel Makron, u skladu sa francuskim zakonom, preuzeće dužnost od dosadašnjeg predsednika Fransoa Olanda i položiti zakletvu najkasnije 14. maja, navode francuski mediji. Novi predsednik neće imati mnogo vremena za slavlje, jer već 11. i 18. juna Francuzi ponovo izlaze na birališta, ovoga puta birajući 577 članova Nacionalne skupštine, navodi AFP. Ishod parlamentarnih izbora odlučiće o tome da li novi predsednik može da ostvari većinu koja će biti kadra da izdejstvuje usvajanje reformskog programa, ili će, pak, često nailaziti na prepreke u parlamentu. Po zakonu, predsednik francuske države ima pravo na maksimalno dva petogodišnja mandata, podseća AFP. Francuski predsednik, pored ostalog, ima ovlašćenje da raspušta Nacionalnu skupštinu i da imenuje premijera. Uz to, on upravlja spoljnom i odbrambenom politikom i može da raspiše referendum bez odobrenja parlamenta. Šef francuske države može i da predlaže zakone i da, sa premijerom, izdejstvuje usvajanje zakona u parlamentu, ukoliko mu se ne izglasa nepoverenje. Kao vrhovni komandant oružanih snaga, predsednik može da pokrene vojnu intervenciju bez prethodne konsultacije s parlamentom, a takođe ima ovlašćenje da naloži upotrebu nuklearnog oružja. Predsednik Francuske uživa imunitet od krivičnog gonjenja dok je na dužnosti i ima pravo da amnestira osuđene zločince.
