Naučnici Univerziteta u Bristolu otkrili su slabu tačku proteina iz “šiljka” na površini virusa SARS-Cov-2. Oni veruju da bi u “džep” na površini patogena mogao da se ubrizga lek i time virus onesposobi pre nego što inficira veći broj ljudskih ćelija. Autori smatraju da novo otkriće može biti revolucionarno u borbi protiv pandemije korona virusa.
Ukoliko bi se pomenuti džep ispunio molekulima koji onesposobljavaju virus, patogen bi bio savladan “i pre nego što nas inficira”, uveren je rukovodilac studije, profesor Imre Berger.
Lek bi mogao da se uzima u obliku pilule ili spreja u ranoj fazi bolesti, čim osoba primeti simptome, kako bi se sprečilo napredovanje infekcije do kritične faze, objašnjava stručnjak.
Naučnici kažu da su najnovija saznanja veliki skok napred, ali su takođe upozorili da razvoj leka može potrajati godinama i da ne veruju da će antivirusni lek koji deluje na džep biti dostupan u bližoj budućnosti.
O kakvom je džepu zapravo reč? Na površini virusa SARS-CoV-2 nalaze se se proteini u obliku šiljaka, pomoću kojih se virus zakači za ljudske ćelije, tj. njihove receptore. Prof. Berger i prof. Kristijana Šaficl napravili su 3D strukturu šiljaka nakon što su zavirili duboko u unutrašnjost šiljaka i identifikovali njihov molekularni sastav.
U njima su otkrili džep ispunjen linolnom kiselinom, za koju pretpostavljaju da joj je uloga da stabilizuje protein ili česticu pre interakcije sa receptorima na površini ljudskih ćelija, čime ga na kraju sprečava da deluje.
Kako je profesor Berger objasnio za “Dejli mejl”, šiljak mora da se “otvori” kako bi se spojio sa površinom naših ćelija.
- Tako otvoren, virus oslobađa neku vrstu “čička” na vrhu, lepljivu zakrpu, kojom se pričvrsti za naše ćelije. Taj otvoreni oblik sa čičkom je “infektivni” oblik – objašnjava profesor, dodajući da šiljci mogu biti i zatvoreni: kod njih je "lepljiva zakrpa" sakrivena.
Foto: Tanjug/Aleksandar Ćirić
LA je esencijalna masna kiselina, koju organizam apsorbuje preko hrane, naročito ulja, orašastih plodova i semenki. Igra važnu ulogu kod upala i jača otpornosti i neophodna je za očuvanje ćelijskih membrana u plućima kako bismo normalno disali.
Naučnici tvrde da je kod teško oboleli od kovida 19 imaju manjak LA u krvi.
- Kada je smanjen nivo LA, imamo problem – teško dišemo i više ne možemo da kontrolišemo upalne procese. Upravo to se događa kod obolelih od kovida-19 – objašnjava Berger.
Naučnici misle da ćelije korona virusa koje sadrže LA koriste rezerve LA u organizmu te tako izazivaju težak oblik bolesti. Hemijska supstanca koja imitira LA mogla bi da posluži kao antivirusni lek ako se ubrizga u džep. Ukoliko bi postala još efikasnija od LA postojala bi mogućnost da se šiljci zadrže u zatvorenom stanju, smatraju naučnici.
