Analitičar Fiskal tajmsa Patrik Smit ocenjuje da je malo verovatno da američke vlasti znaju kako da reše makar jedan od njih.

Ruska strana je posavetovala administraciju Baraka Obame da prizna svoju umešanost u ukrajinsku krizu, da zaustavi širenje NATO na Istok i da počne da uvažava interese Rusije. Ništa od toga, međutim, nije se dogodilo.

Obama i američki ministar odbrane Ešton Karter uradili su sve upravo suprotno, a šef američkog Stejt departmenta Džon Keri s vremena na vreme je pokušavao da igra ulogu mirotvorca. Sve je to dovelo do toga da Rusija usvoji obnovljenu strategiju nacionalne bezbednosti u kojoj su NATO i SAD označeni kao pretnje, kaže Smit.

- Ovo je žalostan i krajnje nepoželjan obrt. Ne samo da su odnosi s Moskvom zaoštreni bez ikakve potrebe, nego Amerikanci propuštaju i mogućnost da sarađuju s Rusijom u svim oblastima – počev od suprotstavljanja terorizmu i okončavanja problema globalnog otopljavanja - navodi autor teksta.

On dodaje da je, kada je reč o sirijskoj krizi, odavno očigledno da je opsesivna ideja o svrgavanju sirijskog predsednika Bašara el Asada bila pogrešna. Ipak, nije loša samo strategija nego i američki saveznici u Siriji, pre svih Turska koja je krenula u kampanju protiv Kurda, saradnika Vašingtona u borbi protiv Islamske države.

Pored toga, Turska je nedavno uvela vojsku u Irak, a Erdogan se blagonaklono izjasnio o „Hitlerovoj Nemačkoj“, naglašava Smit.

Saudijska Arabija, koja se takođe predstavlja kao saveznik SAD, sledi samo sopstvene interese, ocenjuje on i dodaje da je došlo vreme da se pokaže odlučnost i da se postavi pitanje šta Obamina administracija traži u takvim čudnim alijansama.

Što se tiče situacije s Iranom, Obamina administracija je vodila dugu i nepopularnu borbu za zaključivanje sporazuma s Teheranom, prema kojem on treba da odustane od izrade nuklearnog oružja, navodi analitičar i podseća da je ipak, ubrzo posle potpisivanja dokumenta, Iran pokazao novu balističku raketu.

Sada je pred Amerikom izbor – ili da uvede nove sankcije Iranu zbog testiranja rakete koja bi mogla da bude opremljena nuklearnom bojevom glavom, ili da odustane od ideje sankcija, jer Iran zaista deaktivira svoje nuklearne kapacitete, kaže Smit.

Kako razvezati ovaj čvor, najverovatnije ne znaju ni Obama ni Keri, navodi Patrik Smit.

Autor: G.N.