Prema istraživanju Svetske zdravstvene organizacije (SZO), svaka osoba koja se zarazi novim sojem korona virusa prenosi ga na 1,4 do 2,5 drugih ljudi. Jedan od modela prenošenja zaraznih bolesti sugeriše da bi čak 300.000 ljudi moglo da bude zaraženo do 24. februara.

Četiri poznata korova virusa koja trenutno postoje su endemska, što znači da su trajno prisutna u globalnoj populaciji. Svi izazivaju prehlade, a u retkim komplikacijama i upalu pluća i smrt.

Sa konstantnim širenjem sa čoveka na čoveka, mnogi stručnjaci procenjuju da je epidemija već dostigla početak blage pandemije. Kriza će nastaviti da uzima maha dok, kao i sve prethodne, ne prođe, ali da li će se novi virus priključiti klubu endemskih virusa ili će čovečanstvo naći način da ga trajno pobedi i dalje je pod znakom pitanja.

Prvi scenario: Virus nikada neće nestati

Kako epidemija sve više uzima maha, mnogi stručnjaci se slažu da virus nikada neće biti zaustavljen. Trenutno je najverovatnija opcija da će novi korona virus postati još jedan u nizu virusa koji iz godine u godinu cirkulišu među ljudima poput gripa ili prehlade uzrokovane drugim korona virusima.

Zbog velikog broja slučajeva prenosa bez simptoma, nova i samoodrživa žarišta u velikom gradovima gotovo su neizbežna, piše "Biznis Insajder".Sledeće pitanje je kako će izgledati život ako se ovaj scenario ostvari?

Virusi koji se prenose među ljudima uglavnom ne vole vlagu i visoke temperature, zbog čega su daleko manje u opticaju tokom letnjih meseci. Ako se novi korova virus bude ponašao na sličan način, onda će posustati već sa prvim nedeljama leta na severnoj polulopti.

Ali to ne znači da će potpuno nestati. On bi mogao da prođe fazu pandemije da bi konačno postao respiratorna bolest, koja će iz sezone u sezonu uzrokovati upale pluća. Šta će uzrokovati novi korona virus ako postane pandemski i nakon toga sezonski, za sada je velika nepoznanica.Jedan od najvažnijih činilaca biće i brzina kojom će virus mutirati. Očekuje se da će on mutirati tako da se brže razmnožava, što sa druge strane znači da će biti manje smrtonosan, jer mrtvi i bolesni ljudi nisu najbolji prenosioci virusa.

Za očekivati je da će posledice kasnijih talasa širenja korona virusa biti manje od prvog udara, zato što će u kasnijim širenjima veliki broj ljudi već imati razvijen imunitet.Postoji i još jedna, optimističnija, ali manje verovatna verzija ovog scenarija. Po njoj će se novi virus pridružiti grupi ranije poznatih korona virusa koji redovno cirkulišu tokom hladnijih sezona i uzrokuju obične prehlade.

Ova četiri korona virusa odgovorna su za oko 25 posto godišnjih prehlada koje obično brzo prođu i izuzetno retko dovode do komplikacija.

Drugi scenario: Strogim merama u oblasti javnog zdravlja iskorenjujemo virus

Nova epidemija slična je epidemiji SARS-a iz 2003. godine - u oba slučaja u pitanju su korona virusi, dele oko 80 posto svog genetskog materijala i prešla su sa slepih miševa na ljude na kineskim pijacama. To znači da bi i ishod epidemija mogao da bude sličan.

SARS je od novembra 2002. do jula 2003. godine usmrtio skoro 800 i zarazio oko 8.000 ljudi, ali je do 2004. godine nestao. Stručnjaci za javno zdravlje naporno su radili na pronalaženju i izolaciji ljudi sa virusom kako bi ga potisnuli.

Širenje SARS-a na kraju je ograničeno karantinima, ogračenjem putovanja, kampanjama javnog informisanja i proverama na aerodromima. Dakle, istim merama koje sada sprovode Kina i druge zemlje.Ako ti napori dovedu do toga da se broj obolelih spusti ispod određenog praga, epidemija će biti obuzdana.

Međutim, SARS je bio daleko manje zarazan od novog korona virusa. Uglavnom se širio u zdravstvenim ustanovama i ljudi nisu bili zarazni pre ispoljavanja simptoma.

Takođe, mnogi optužiju Kinu da je zakasnila u svom odgovoru na novu opasnost. Na primer, državni mediji početkom godine nisu posvećivali ni približno dovoljno prostora i važnosti infekcijama virusom. Vlasti su optužene i da su u početku umanjivale razmere opasnosti koju predstavlja korona virus, čak i da su prve slučajeve pokušavale da prikriju.

Treći scenario: Naučnici pronalaze vakcinu

Ono u čemu se svi stručnjaci slažu je da je vakcina neophodna ukoliko svet želi da zada završni udarac korona virusu.Mnoge akcije koje stručnjaci za javno zdravlje preduzimaju zapravo su pokušaji da se virus kontroliše dok vakcina ne bude napravljena.

Pet vodećih farmaceutskih kompanija najavile su istraživanja za razvoj leka protiv novog korona virusa. Neki razvijaju vakcije od nule uz pomoć genetskog koda virusa, dok drugi testiraju efikasnost postojećih lekova.Iako sve kompanije rade na razvoju leka što je brže moguće, dolaženje do vakcije uvek je bio težak višegodišnji posao.