Podignut je preko noći na iznenađenje ljudi sa obe strane zida, sprečavajući ih da se kreću iz jednog dela grada u drugi.

Srušen je 1989. godine, a 9. novembra biće svečano obeležno 30 godina od njegovog pada.

Istoričar dr Zoran Janjetović iz Instituta za noviju istoriju, rekao je za portal Pink.rs da je pad Berlinskog zida doneo potpuno novu situaciju u Evropi i potpuno novu situaciju u Nemačkoj.

Kako naglašava, potpuno je promenjena situacija, jer pad Berlinskog zida je faktički bio i kraj istočnog bloka.

- Pad Berlinskog zida značio je potpuno novu geopolitičku situacija u Evropi i svi su morali da se ravnaju prema tome, više nisu bile dve supersile nego samo jedna, više nisu bila dva bloka, već samo jedan. To je korenita promena za Evropu posle ratnog stanja - naglasio je Janjetović.

Tri decenije posle pada Berlinskog zida većina građana nekadašnje istočne Nemačke osećaju se kao građani drugog reda, mada se beleže ekonomski pomaci, navodi se u izveštaju nemačke vlade o stanju u zemlji posle ujedinjenja.

-Brojni indikatori pokazuju da smo napravili značajan napredak u približavanju životnih uslova na istoku i zapadu od 1990. godine - rekao je Kristijan Hirte, komesar vlade za istok.

Ekonomska moć na istoku Nemačke do 2018. porasla je za 75 odsto nivoa na zapadu zemlje od 1990. godine. Plate su porasle 84 odsto nivoa plata na zapadu, a kupovna moć na zapadu i istoku je jednaka jer su cene na istoku niže.

U izveštaju se navodi i nedavna anketa koja pokazuje da se 57 odsto istočnih Nemaca osećaju kao građani drugog reda, prenosi Rojters.

Takođe, samo 38 odsto Nemaca na istoku smatra da je ujedinjenje uspeh.

Janjetović ocenjuje da to što oni smatraju da to nije uspeh to je zato što oni ne žive tako dobro kao oni na zapadu.

- To su neki dugoročni procesi kojima treba vremena, a pritom ljudi zaboravljaju da je istočna strana i pre Drugog svetskog rata bila manje razvijena od zapadne, tako da tu ima više faktora, samo ljudi nisu baš strpljivi - kaže Janjetović.

Autor: Č.N.