Han je kazao da je otvoreno pitanje da li se radi o trajnom vetou Francuske.

- Iskreno rečeno, nakon odluke Saveta EU, smo, ne želim reći, bespomoćni. Treba uvek imati u vidu proporcije, da se 25 zemalja izjasnilo za - rekao je on, kritikujući princip donošenja jednoglasnih odluka u Savetu EU, pre svega u spoljnoj politici, jer se to, ocenjuje, pokazalo neefektivnim.

Han je ukazao da Emanuel Makron zahteva da se EU mora najpre interno razviti pre daljih koraka i da su taj stav zastupale i pojedine druge članice, ali da je njegov argument uvek bio, u čemu nije jedini, da ove stvari treba da se odvijaju paralelno.

- I jedno i drugo traje godinama i ako bismo sledili Makronovu liniju onda bi jedno išlo za drugim, a to bi u praksi dovelo do toga, po pitanju pristupne perspektive, da će ona uslediti za 30 godina. To, međutim, nije nikakva perspektiva, a ni podsticaj za reforme - poručuje on.

Pre leta je, kako kaže, bio pun nade nakon posete Makrona Beogradu, ali na jesen predsednik Francuske se vratio svom stavu.

- Očigledno Francuska trenutno ne želi nikakvo proširenje - konstatovao je s tim u vezi.

To što će za vreme hrvatskog prdsedavanja EU ponovo biti ista tema Han smatra "beskonačnom pričom".

- Možeš jednom odložiti, i tada može imati argumente. Može se čak i drugi put obrazložiti, kada su rokovi nemačkom Bundestagu bili pretesni. Ali iskreno rečeno sada više nema argumenata. Poverenje, po ovom pitanju, u EU ekstremno je oštećeno - ukazao je on.

Kaže da je želja za reformom metodologije ispravna, ali dodaje da se ne radi ni o predlogu, već samo "ubačenom pojmu".

Zvaničnom Parizu je poručio i da prijem nije ireverzibilan, ukazujući na Kopenhaške kriterijume.

Kao primer je naveo da su pregovori sa Srbijom počeli poglavljima koji se tiču vladavine prava i da će time i biti završeni.

Takođe, dodaje, postoji klauzula koja dozvoljava prekid pregovora, ako se ustanovi nazadovanje.

Upitan da li aktuelni razvoj dalje povećava uticaj Kine, Rusije i Turske u regionu, Han je kazao da tri četvrtine trgovine Zapadni Balkan obavlja sa Evropom, i da se u tome ništa neće promeniti.

U Srbiji je, navodi Han, Austrija najveći strani investitor.

- To nije tako spektakularno kao kada Kina kupi železaru. Međutim za razvoj zemalja je novac iz EU održiviji od kredita iz Kine - kazao je on.

Aktuelnom odlukom Saveta EU stvoreno je mnogo potencijalne nestabilnosti u budućnosti, kazao je Han dodajući da je nije radostan što nije mogao da završi svoj rad, posebno zato što se oko Severne Makedonije intenzivno angažovao.

Ocenio je i da prevremeni izbori u Severnoj Makedoniji pokazuju koliko je fragilna unutrašnjopolitička situacija u tim zemljama.

- Za Srbiju i Kosovo je dalje od ogromnog značaja da postoji pozitivan dijalog. U BiH je potrebno ustavno pravilo koje je u saglasnosti sa evropskim pravom, kako bi se omogućila dugoročna pristupna perspektiva. Nažalost je šansa propuštena da se pristupnim pregovorima sa Albanijom i Severnom Makedonijim uputi signal pozitivne motivacije - rekao je on.

O njegovom potencijalnom nasledniku, mađarskom ambasadoru u EU Oliveru Varheliju, Han kaže da je "verzirani diplomata, koji sigurno može ispuniti svoju dužnost".