Sednica koja će se održati od 15. do 18. oktobra ove godine u glavnom gradu Čilea, daće odgovor na pitanje da li će Priština iz četvrtog pokušaja uspeti da uđe u ovo međunarodno policijsko telo.

Međutim, ono što je problematično, a o čemu smo već pisali jeste međusobna saradnja između UNMIK-a i Interpola koji na "mala vrata" uvlače Kosovo u međunarodne institucije.

Kako se finansiraju međunarodne organizacije

I pored svih potreba za međunarodnim institucijama i važnosti Ujedinjenih nacija, moramo da podsetimo na neke od mana koje ih duboko kompromituju.

Za početak, potrebno je naglasiti da se međunarodne organizacije finansiraju od svojih članica, ali ne plaćaju sve članice isti iznos.

Na primer, pravilnik o plaćanju "članarine" u UN zavisi od nacionalnog duga, budžeta, angažmana, te je minimum koji bi članica plaćala bio 0.001% a maksimum 22% bruto domaćeg proizvoda.

Amerika plaća maksimalnih 22% kako bi održali Ujedinjene nacije zavisnim od američkih dolara i samim tim imali najbolju poziciju prilikom kadriranja na važnim pozicijama u ovoj instituciji.

Sa druge strane, kada se sabere iznos svih članica Evropske unije koje plaćaju Ujedinjenim nacijama, dođe se do iznosa od 30%.

Znate li šta je "Hrana za naftu"?

Zbog ovakve prakse su i brojni skandali u međunarodnim organizacijama. Možda je javnosti najpoznatiji skandal upravo vezan za UN, kao što je program "Hrana za naftu" a tiče se Iraka koji je zbog pritiska Amerike bio pod sankcijama Ujedinjenih nacija i koja je nakon smrti zbog gladi pola miliona iračke dece iskazala "humanost" dozvoljavajući Iraku da proda onoliko nafte koliko je dovoljno da prežive.

Skandali koji nisu mogli da se sakriju

Gotovo da nema programa međunarodnih organizacija koje nisu obeležili korupcija i zataškavanje, ali i težak kriminal kao što je to bio u slučaju u Južnoj Africi kada su zapošljeni iz kancelarije UN ucenjivali izgladnele žene i majke i davali im hranu samo u zamenu za seksualne odnose.

Važno je znati da su i pored brojnih medijskih kritika i pompe svi skandali manje-više zataškani, a da niko nikada nije uhapšen.

Naprotiv, niko čak nije ni otpušten, već se u retkim slučajevima dešavalo da neku osobu samo prebace s jedne pozicije na drugu!

Generalni sekretar Antonio Gutereš, koji tvrdi da vodi politiku nulte tolerancije za seksualno uznemiravanje je produžio ugovor šefu mirovne misije u Zapadnoj Sahari, koji ne samo da je optuživan za seksualne napade već je dokazano i da je prikrivao i štitio druge napadače zapošljene u Ujedinjenim nacijama.

Praksa korupcije i seksualnog zlostavljanja nastavljena i na Kosovu

Amnesti internešnal je objavio izveštaj u kojem tvrde da je kidnapovanje i primoravanje na prostituciju maloletne dece na Kosovu postala praksa, a da su glavni "korisnici usluga" pripadnici UN-a i NATO.

Još se dodaje da je trećina žrtava mlađa od 14 godina, dok je oko 80% mlađe od 18 godina.

Navodi se da su žrtve rutinski silovane od strane zaposlenih u UN, dok su ih "vlasnici" zbog lakše kontrole držali u nehumanim uslovima i u konstantnom strahu.

Zašto je realistički pristup i razumevanje međunarodnih organizacija važno

Realistički pristup, o kakvom je za naš portal govorio Miroslav lazanski a koji možete pročitati OVDE, je prvenstveno bitan zbog kreiranje strategije. Srbija ne može da se osloni na međunarodno pravo kada iz gore navedenog možemo videti da "zakon" i "pravo" nemaju presudnu ulogu kod stvari u kojima je upleten američki novac i interes.

Realistički pristup, o kakvom je za naš portal govorio Miroslav lazanski a koji možete pročitati OVDE, je prvenstveno bitan zbog kreiranje strategije. Srbija ne može da se osloni na međunarodno pravo kada iz gore navedenog možemo videti da "zakon" i "pravo" nemaju presudnu ulogu kod stvari u kojima je upleten američki novac i interes.

U ovakvim okolnostim se mora računati na ljudski faktor a ne na "suvo" pravo, Srbija mora upotrebiti sve mehanizme koji su joj na raspolaganju kako bi sprečila buduću integraciju takozvanog Kosova u muđunarodne institucije, pre svega Interpolu.

Srbija je već tri puta uspešno sprečila kandidaturu tzv. Kosova, što je poprilično deprimiralo i obeshrabrilo Prištinu, ali mora biti spremna za diplomatsku akciju u slučaju da se tema tzv. Kosova nađe opet na "stolu" tokom sednice Skupštine Interpola u Čileu.