Ekstremno desničarski predsednik je u početku odbacivao navode o stotinama požara a zatim se upitao da požare nisu izazvale aktivističke grupe u cilju nanošenja štete kredibilitetu njegove vlade koja poziva na slabljenje propisa koji se tiču zaštite životne sredine u najvećoj svetskoj prašumi da bi se podstakao razvoj.

Odgovor evropskih lidera je pretnja otkazivanjem trgovinskog sporazuma EU i južnoameričkog trgovinskog bloka Merkosur, čiji je Brazil član. Hiljade ljudi su demonstrirale u gradovima širom Brazila i ispred brazilskih ambasada širom sveta. Nizu izraza zabrinutosti se pridružio i papa Franja koji je upozorio da su "šumska pluća vitalna za planetu". Bolsonaro je u petak najzad ublažio stav i objavio da će poslati 44.000 vojnika da pomognu u gašenju vatre. Kako se čini, požari za sada najvećim delom gutaju zemlju na kojoj je drveće već posečeno, moguće i nelegalno, a ne toliko i živu šumu.

Medjutim, mnogi tvrde da je to premalo i prekasno.

- Nijedna demokratska vlada nije trpela medjunarodne kritike kao Bolsonarova. Kršeći medjunarodne dogovore o životnoj sredini, Brazil je diskreditovan i onemogućen da iznese bilo kakvu vodeću ulogu na medjunarodnoj sceni - rekao je profesor medjunarodnih odnosa Maurisio Santoro.

Brazilski vojni avioni su tokom vikenda počeli da gase vatre u amazonskoj saveznoj državi Rondoniji, a nekoliko stotina vojnika je poslato u zonu požara. Ipak, mnogi Brazilci su u nedelju izašli na ulice Rio de Žaneira i drugih gradova da bi od vlasti tražili da učini više. Neki su nosili transparente s porukom "Bolsonaro spaljuje našu budućnost". Bolsonaro je ranije opisao propise o zaštiti prašume kao prepreku ekonomskom razvoju Brazila. Kritičari tvrde da je ovogodišnji rekordan broj požara uzrokovan njegovim ohrabrivanjem farmera, drvoseča i rančera da ubrzaju rad na seči šume. Iako je brazilski lider obećao da će zaštititi Amazoniju, oni navode da je to isključivo rezultat straha od diplomatske krize i ekonomskih gubitaka.