Lideri EU okupili su se u Briselu kako bi nastavili pregovore o imenovanjima za vodeće pozicije EU institucija.
I danas, treći dan za redom, evropski lideri pokušaće da dođu do kompromisa oko imena budućeg predsednika Evropske komisije.
U paketu se biraju i predsednik Evropskog saveta, šef diplomatije i predsednik Evropske centralne banke.
Pred sastanak EU 28 odvojeno se sastaju lideri Višegradske četvorke (Mađarska, Češka, Slovačka i Poljska) koji su se juče otvoreno usprotivili izboru holandskog socijaliste Fransa Timermansa na mesto predsednika Evropske komisije.
Dolazeći na današnju rundu razgovora premijer Češke Andrej Babiš ponovio je da za Višegradsku grupu Frans Timermans nije prihvatljivo rešenje.
European Union leaders reconvene for talks on agreeing who should next hold the bloc's key positions after all-night talks between Sunday and Monday failed to produce a deal. https://t.co/L8dNIiEBXq
— euronews (@euronews) 02. јул 2019.
Sa druge strane, predsednik Vlade Španije Pedro Sančez podržao je princip da se pri imenovanjima za čelne EU pozicije EU rukovodi principom vodećih kandidata, koji podržava i Evropski parlament.
Merkel: Kompromisom do rešenja
Nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je danas da u cilju postizanja dogovora o imenovanju lidera institucija EU svi akteri moraju malo da odstupe od svojih početnih stavova. - Nastavljamo posao danas sa obnovljenom kreativnošću. Smatram da svako mora da shvati da mora malo da se pomeri sa svojih početnih stavova. Tako ćemo dobiti šansu da postignemo dogovor - poručila je Merkel.
-Naš predlog po kome bi Frans Timermans bio predsednik Evropske komisije, a Manfred Veber predsednik Evropskog parlamenta može biti baza za potencijalno rešenje i kompromis - poručio je Sančez dolazeći na treći dan vanrednog samita u Briselu.
On je naglasio da ta ideja juče nije odbačena, već da je odbačen ceo paket imenovanja.
Ometanje i povici
Evropski poslanici desničarskih partija, koji podržavaju Bregzit, kao i nezavisnost Katalonije, omeli su današnje formalno otvaranje sednice Evropskog parlamenta. Pojedini nisu hteli da ustanu na himnu EU, Betovenovu "Odu radosti", dok su drugi, uglavnom iz redova britanske Bregzit partije, okrenuli leđa tokom ceremonije otvaranja, prenela je agencija AP. Protestovalo se i zbog odluke da se katalonskom separatisti Karlesu Pudždemonu ne dozvoli da zauzme svoje mesto, ali i povodom slučaja nemačkog kapetana broda, Karole Rakete, koja je pritvorena u Italiji zbog spora u vezi sa migrantskim pravima.
Posle dva dana samita i više od 20 sati pregovora EU lideri ocenjuju da je nemogućnost dogovora oko imenovanja top pozicija EU institucija doveo u pitanje kredibilitet EU.
