U Parizu je nedavno otvoren muzej posvećen istoriji parfema koji se pre 3.000 godina koristio kao ritual tokom sahrana, u Srednjem veku za zataškavanje neprijatnih mirisa, da bi danas predstavljao zadovoljstvo, a za neke i luksuz.
Muzej je otvoren u privatnoj zgradi, porodičnoj kući Fragonarovih, koji žive u Grasu na jugu Francuske kod Azurne obale.
Gras se smatra kolevkom obrade parfema, a 2018. godine ta lokacija je upisana u spisak nematerijalne kulturne baštine Organizacije UN za obrazovanje, kulturu i nauku (UNESCO).
Posetioci muzeja će otkriti istoriju pravljenja parfema.
Izloženo je 400 boca sa sastojcima budućih parfema.
Takođe se nalaze razni predmeti u kojima se nekada držali parfemi, kao što su metalne posude ili parfemisani sunđeri koji su se nalazi u nekim zgradama sa verovanjem da će lepi mirisi odagnati epidemije i bolesti.
Izložene su boce sa jakim mirisnim sastojcima koje su nekada koristile dame kad se ne osećaju dobro ili padnu u nesvest zbog zategnutih korseta.
Počev od 18. veka parfemi više nemaju funkciju zataškavanja neprijatnih mirisa ili "teranja bolesti" već postaju zadovoljstvo, a mirisne note suptilnije.
Uprava muzeja navela je da su parfemi sada lakši, vazdušastiji i skroz drugačiji od nekadašnjih parfema koji su bili izuzetno teški.
Ukusi za parfeme takodje variraju i od geografskih područja. Francuzi vole toaletne vode, lake parfeme, većinom cvetne. Amerikanci vole opojne parfeme, dok Japanke vole izuzetno blage note. Kinezi su za jake parfeme, kao i Rusi i na Bliskom istoku.
