Njegova majka Tina Lov ne pamti koliko je puta sa njim provela na intenzivnoj nezi, broju lekara koje su upoznali i broju puta kada je bio spojen sa bocom sa kiseonikom da bi ga održao u životu.

Oliver ne može da govori i ima hroničnu bolest pluća, povećani jezik, ograničen disajni put, autizam i ne raste kako treba - ali doktori nemaju nikakvu ideju zašto.

Ne može da jede čvrstu hranu, kada je prehlađen preti mu opasnost od gušenja i može da prestane da diše u bilo kom trenutku. On je jedno od 6.000 dece širom Velike Britanije sa neidentifikovanim sindromom - stanjem koje nema ime ili je toliko retko da nikada nije istraživano.

Kako je ispričala Tina Lov, oni kod kuće imaju mašine za proveru njegovog disanja, a boca sa kiseonikom im je uvek pri ruci. Oliver mora da uzima 16 različitih vrsta lekova svaki dan.

Tokom godina oni su videli lekare stručnjake za sve oblasti, ali za sada niko ne može da utvrdi zašto on ima toliko problema.

Takođe su išli i na genetske testove koji im takođe nisu doneli odgovore.

- Ljudi pretpostavljaju da on ima neke dijagnoze, ali doktori nemaju pojma šta mu je. Ne znamo nikoga ko je kao on. Kada nas ljudi pitaju šta mu je, a mi imamo čitav spisak problema, to je zaista bolno - rekla je njegova majka.

Oliver sada ide u školu za decu sa posebnim potrebama i počeo je i da komunicira sa učiteljima pomoću kartica sa slikama.

Uprkos svim problemima, njegova majka za "Miror" kaže da je on jedno veoma radosno dete.

- On je veoma hrabar i jak i inspiriše me svakog dana. On ne zna za drugačiji život. Navikao se da bude bolestan. Meni je najteže to što ne znam šta će se sledeće desiti. Mi ne znamo njegovu budućnost. Ne znam koliko godina će živeti - rekla je Tina Lov.