Zbog toga nisu ispaštali samo oni već i njihovo drugo dete, starija 11-godišnja Sorel. Dečak je znao imati takve ispade da se odlazak na spavanje ponekad za porodicu pretvarao u borbu koja je trajala satima, završavajući se u suzama.

Zbog toga nisu ispaštali samo oni već i njihovo drugo dete, starija 11-godišnja Sorel. Dečak je imao takve ispade da se odlazak na spavanje ponekad za porodicu pretvarao u borbu koja je trajala satima, završavajući se u suzama.

Bili su toliko očajni da su potražili pomoć dečijeg psihologa Lavern Antrobus, koja ima svoju emisiju u kojoj pomaže problematičnoj deci. Ona ih je posetila u njihovom domu u južnom Velsu. Ostala je zapanjena koliko energije je majka Ema trošila dok je pokušavala obuzdati svojeg podivljalog sina i smiriti ga.

Lavern Antrobus je pogledala crteže koje je mališan napravio dok je imao tri godine i rekla roditeljima kako bi se u njima mogao skrivati razlog takvog ponašanja. Na crtežu on stoji među roditeljima, u središtu slike. Majka je velika, a otac je nacrtan u daljini.

Rekla im je kako je dečak ostao zaglavljen u fazi u kojoj „mama pripada njemu, a tata može da sedi u uglu. Naglasila im je kako je važno i neophodno da sve rade kao tim, kao i da će tako njegovo ponašanje biti dovedeno pod kontrolu".

– Kao psiholog znam da se vrlo mala deca blisko povezuju sa roditeljem suprotnog pola i to im je važno. To je apsolutno uobičajeno, ali čini se kako se ovde dogodilo da dečak nije izašao iz te faze – objasnila je ona. Dečak je bio dobar dok je u školi, ali čim bi došao kući sve se promenilo.

Bio je u stanju satima da urla na svoju majku. Očajni roditelji ispričali su kako je ponekad znao toliko snažno udarati vratima da su ostale pukotine na zidu ili je znao toliko agresivno skakati da je jednom prilikom radijator iskočio iz ležišta.

– Borimo se s njim na mnogo načina, i to je uzrokovalo toliko svađe i toliko rasprava. Ne znamo možemo li više nastaviti tako – rekla je majka Ema. Lavere im je savetovala da se ujedine, i rade svakako kao tim. Otac mora da pomaže majci kako bi dečaku pokazali da ima dva roditelja. Mora ih videti kao par. Mora znati da je njegovom stajanju između njih dvoje došao kraj. Rekla im je da, ako tako nastavi, lako je moguće da će im brak završiti razvodom.

Novi režim ponašanja roditelja je rezultirao boljim ponašanjem dečaka, i to u tolikoj meri da su ga mogli ostaviti kod bake i deke kao bi oni uživali u izlasku, po prvi put u nekoliko zadnjih godina. Sada, umesto da dopuste da satima sedi u svojoj sobi i gleda u računar, izvode ga van.

Zajedno voze bicikle, idu na plivanje…Dva meseca nakon što im je savetovala kako da se ponašaju, dečji psiholog ih je posetila opet. Ema je priznala kako je tek sad svesna koliko su svojim ponašanjem loše uticali na svoje dete, koliko su nesvesno pogoršavali stvari.

Dečak je opet nacrtao svoju porodicu, a sad nije stajao u sredini između roditelja. Roditelji su sad jedno uz drugo, a pored njih stoje dečak i njegova sestra. Lavern Antrobus je pojasnila kako dečji crteži odražavaju kako se osećaju. Crteži mogu psiholozima dati uvid u stanje koje vlada u porodici i kako dete vidi svoju ulogu u njoj.