Zlatne rezerve Kine porasle su za 0,38 miliona unci (skoro 12 tona) krajem januara na 59,94 miliona unci sa 59,56 miliona koliko su iznosile u decembru 2018. godine, prema podacima koje je objavila Narodna banka Kine.

Vrednost rezervi tog plemenitog metala dostigla je 79,3 milijarde dolara, što je za tri milijarde dolara više u odnosu na kraj prošle godine, prenosi Raša tudej.

Na vest o povećanju kineskih rezervi, cena zlata je skočila, pri čemu su fjučersi zlata danas porasli na 1.315,20 dolara po unci.

U međuvremenu, kineske devizne rezerve porasle su za 15,2 milijarde dolara u januaru na 3,08 hiljada milijardi dolara, što je skoro za šest milijardi dolara više nego što su očekivali ekonomisti koje je anketirao Rojters.

Centralne banke sveta su prošle godine kupile najvehce kolicine zlata od 1971. godine, kada su SAD ukinule zlatni standard, odnosno direktnu konvertibilnost dolara u zlato, prema procenama Svetskog saveta za zlato (WGC).

Centralne banke kupile su 651,5 metričkih tona zlata u 2018. godini, što je čak za 74 odsto više nego 2017. godine kada je kupljeno 375 tona.

Rusija je bila najveći kupac, a za njom slede Turska, Kazahstan, Indija, Irak, Poljska i Mađarska.