Kanadska pevačica Selin Dion upriličila je otvaranje Olimpijskih igara u Parizu. Ova muzička zvezda, iako teško bolesna, zatvorila je svečanu ceremoniju nastupom sa prve bine Ajfelove kule i izvela dve pesme.
Naime, ovo je bio njen prvi nastup nakon otkrivanja javnosti da boluje od opake bolesti. Poslednji put je pevačica nastupila uživo u julu 2019. u Londonu.
Selin Dion je pevala bezvremenski klasik „L’Himne a l’amour” Edit Pjaf. Pevačica je posle dugo vremena zapevala punim glasom i to uspešno, nakon nekoliko emotivnih krahova zbog slabljenja glasnih žica uoči borbe sa bolešću.
Nakon teške godine, kada je morala da otkaže 42 koncerta zbog sindroma ukočene osobe, njen povratak na scenu bio je dugo očekivan i duboko dirljiv.
Foto: Tanjug AP/Stephanie Lecocq
Selin nastup bio je snažan dokaz njene otpornosti i strasti, pružajući emocionalno izvođenje koje je odjeknulo kod publike širom sveta.
Svi reflektori i oči bili su upreti u nju, a ona je elegantno stajala i pevala iz duše na francuskom jeziku numeru "L’Hymne à l’amour" na Ajfelovom tornju.
Selin Dion boluje od retkog poremećaja
Pevačica je već neko vreme u centru pažnje nakon što je otvoreno počela da govori o sindromu ukočene osobe, retkog autoimunog poremećaja, sa kojim se bori već neko vreme. Selin je objavila dokumentarac "Ja sam: Selin Dion" u kome je obećala da će se vratiti na scenu. A mučne scene kroz koje prolazi pevačica od drhtanja, grčenja i jakih bolova ne prestaju da obilaze planetu. U ovom filmu muzička zvezda je otkrila zašto je odlučila da fanovima izbliza prikaže kako izgleda njena bitka za zdravlje.
Šta je sindrom ukočene osobe?
Sindrom ukočene osobe je redak neurološki poremećaj. Simptomi progresivnog stanja mogu da uključuju ukočene mišiće trupa, ruku i nogu, kao i grčeve mišića koji mogu biti izazvani zvukovima, dodirom ili emocionalnim stresom, prema američkom Nacionalnom institutu za neurološke poremećaje i moždani udar. Osobe sa sindromom ukočene osobe mogu da postanu pogrbljene i da teško hodaju. Takođe, pacijenti koji imaju ovaj sindrom mogu češće da padaju, jer im nedostaju refleksi mišića da se zadrže ili uhvate, što može da dovede do brojnih povreda.
Autor: Aleksandra Aras
